Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

КАРА-МИЏА.

— Па зар ти опет, Раде Па докле ћемо ми имати само с тобом посла> Зашто те сад дотераше2г Мора бити да си се негде тукао и лом направио !

...Тако сам ословио једног хладног јутра месеца јануара 19.. године у кварту теразијском, кад сам у канцеларију улазио, једног притвореника, по имену Радосава Н., званог „Раде“, који је готово сваког месеца по два-три пута био притваран, искључиво због туче и нереда.

Кад скинух шињел и отпасах сабљу, наредим жандарму, да пусти к мени Раду.

У канцеларију уђе средовечан, плећат човек, са дугуљастим борама избразданим лицем и необично сјајним очима. Стаде на сред собе, унезверено и узнемирено, погледа ме право у очи, осмехну се па рече:

Ево, ја опет! Потукох се ноћас код „Централа“ са неким касапима, па они бијени утекоше, а мене сподби жандарска патрола и доведе...

— Па зашто, Раде, увек у кавгу и бој» Зар ти већ није досадило, да те једнако жандарми и патролџије везују и дотерују у кварт > Зашто се једном не одканеш тих твојих лудорија» Чуди ме, одкуда то код тебе, кад ти никад не пијеш! Питам увек патролу кад те дотера: је ли Раде био пијан, и они увек извештавају да ниси! Па како то, да ти увек трезан и свестан упаднеш у неку битку > Знаш ли, болан, да чим се неко у нашем реону