Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

16 МИХ. М. ЂОКИЋ не __-___________________________________

тим се и викнем на жену, која јадница извирује из магазе:

— Зашто, море, допусти да ме овај опет опљачкаг Зашто ми не рече: недај, недај! Ја бих се (Оосвестио, тргао, одупро му се и не бих му дао. Зар не видиш да ће нас упропастити 2

Она сирота хуче; видим, до Бога јој жао за онај новац, који смо тешко зарадили, па полако тотово шапћући каже:

— А ко би смео ма шта да проговори 2 Зар не виде како браца изгледа»

— Братимила га и гора и вода! — И зарекнем (се да му више не дам, па ма се покрвили... Али... шта ћу, кад је он некако духом јачи од мене, и чим поново дође, после месец дана или два — ја заборавим на своју одлуку, збуним се, уплашим __ па тутнем кључеве у касу! Ето, сад знаш зашто ми је тако тешко... Видим да ће ово имање да се гразнесе. (Свестан сам, да ће се наш зној сасушити на коцкарским столовима...

Наљутих се на ову његову малодушност према брату, па му рекох:

— Ти тако енергичан у своме послу и у опште човек окретан и довитљив да од једне паре две ствараш; пун искуства животног, а тако да под"легнеш вољи његовој! То ме, веруј, чуди! Одупри се једном пред захтевима тога човека. Рескирај чак и да прекинеш и братске везе — па не дај више... Кад се појави у твојој радњи, викни на њега и покажи му врата... Покуша ли силу, поЗови власт, —- ето, ја сам одмах ту до дућана, могу се случајно тада и код куће десити, па пошаљи им зови ме да те спасем од отмичара... Брат је само онда брат, кад ти добра жели, а не овако, кад очито срља и сам у пропаст, па и тебе и твоју жућу у њу увлачи...