Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

б МИХ. М ЂОКИЋ

није могло. Стева се није задовољио да само из своје куће краде и продаје... пошао је и по суседству... У једној таквој, малој крађи, он је ухваћен пре годину дана, и од стране кварта савамалског био притворен. Трчала сам и молила — и најпосле га спасла казне, измирила оштећеног и њега довела кући... Мислила сам: поправиће се, утицаће на њега онај срам, што га жандарми тераше пред собом па и мој и сестрин горки плач... Али на њега ништа не утицаше... Он место да се покаје и окане неваљалства, срљао је све дубље и дубље... Од друге, треће, пете казне, ја га нисам могла. спасавати... Здружен са неваљалим друштвом, он је постао права напаст и за мене и за моју кћер па и за цело друштво...

Сирота мати, заплака се, убриса сузе, које су понова квасиле њено лице — па настави:

— Сад, пре петнаест дана, заједно са својом неваљалом дружином, ухваћен је у „Таш-мајдану“, одакле су ноћу излазили по вароши, да врше крађе. Кажњен је од кварта палилулског са дванаест дана затвора. По издржаној казни дошао је кући. Сестра га примила, јер ја случајно нисам била код куће заварао је, украо њен прстен са стола и однео. Данас на подне понова је дошао кући, тражио од мене новаца, па кад му ја нисам дала, јер га и немам... (Ох, господине... он ме је и ударио... Ево, рука ми је у рамену сва у модрици....

Јадница, опет заплака, и у тешком душевном болу готово се бесвесно сроза на фотељу.

Дирну ме оволики бол несрећне жене, па јој рекох:

— А где је ваш син сада>

— Остао је код куће; претура, тражи, да што изнесе и прода. Кћи ми је утекла суседима — а ја сам дошла овамо...

Зазвоних. Жандарм уђе и ја му рекох да ми зовне поднаредника. Кад овај уђе, наредих му —