Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

И после доласка дипломираних лекара у Србију није се престало ни са дозивањем лекара са стране, ни са питањима страних лекара за савет у случају потребе. Кадје 1826 године боловао Кнез Милош од стомака позвао је са стране лекаре белоцркванског и земунског 1 ); 13 јануара 1827 године издато је из државне благајне „доктору из Голубинаца у Срему“ 100 гроша 2 ); исте године пита Кнез Милош преко Вука Караџића бечког доктора Гелиса ,о својствима и употребљавању неке воде зване agua antimiasmatica“ 8 ); Ј. Стејић је из Земуна одлазио Јеврему Обреновићу кад год му је требало лекарске помоћи, а Кнезу Милошу је, будући на њега љут, слао само писмена лекарска упуства. 4 ) Кад је у новембру и децембру 1834 године опасно -боловао Мнлан Обреновић, лечили су га „придворни лекари и лекар београдски доктор Куниберт“, а 10 децембра дошао је и Др. Стејић из Земуна 0 ); за вр>еие колере 1837 године позајмљен је Др. Нађ, војни лекар из Земуна, те ју је угушио. Гдешто су лекари и сами прелазили у Србију на неко време. У октобру 1838 године био је дошао у Београд неки „искусан дсктор од окобоље" по имену Бијало, «ојн „прешавши из Аустрије овамо и желећи за леколико месеци свог бављења своју науку и овде увотребити“ препоручује се публици. с )

5 ) Држ. Арх., Нар. Суд. писмо Нар. Суда Кнезу Милошу од 7 августа 1826, № 990.

-) М. Петровић 111, 183.

’) Вукова Преписка 11, 595.

4 ) Ibidem VI, 99, 106.

5 ) Нов. Србске 1834, 197; Вукова Преписка VI, 112.

r ) Нов. Србске 1838, бр. 42

213

МЕДИДИНА