Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Па не само што су довођени и питани лекарк са стране, но су и народни лекари и народна медицина остали у пуном поштовању 1 ). 14 окгобра 182& године дато је из благајне Ккеза Милоша 50 гроша „баби која је Гаврила лечила 2 ); бавећи се 1834 roдине у Свилајинцу позвала је Кнегиња Љубица неколико вештих жена да их пита чиме ће лечити далак Миханлу, и оне су јој препоручиле да му даје „млека с белим луком кувана да пије“ 3 ); 1837 roдине пита Кнез Милош „да л’ има још који оа оних вишеградских Турака у животу, што умеју добро очи лечити", и тражи да му се један такав пошље 1 ); 1838 године шаље Кнез Милош свог момка Стојана у Крушевац „да тамо страдајуће људе од френге лечи“. 3 ) 1839 године помиње се „Асан Мустафнћ, лекар и житељ смедеревски“ £ 1. 0 акушерству у доба Кнеза Мплоша није очувано готово никаквнх података. Само се помиње у актима да се у Београду налази још од 1816 године нека Марија Маленовић илн Маца Заџика „с- бабичлуком занимајућа се“ „варошка бабица", која је од „обштества“ београдског имала педесет талира

! ) У том погледу врло је пнтересантно лечење Гаврнла сина Кнеза Мплоша н Јеленке у јесен п зпму 1826 године (М. Гаврпловпћ, Мплош Обреновпћ, 11. 717 —722).

s ) M. Петровпћ 111, 167.

3 ) Ibid I, 407.

4 ) Држ. Арх., К. К„ Нах. Ужичка, ппсмо Кнеза Милоша старешинп Среза Рујанског од 10 марта 1847.

5 ) Држ. Арх., Држ Савет, ппсмо Кнеза Мнлоша Совету од 8 марта 1818, № 588.

214

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МПЛОША