Iz tamnog vilajeta

РЕЧ О ЖИВОТУ ОЦА ТОДОРА ОВОГ И ОНОГ СВЕТА

За казивање о овоземаљском животу оца Тодора стојим добар ја, прогоњени због истинољубља; док за оно друго, почев од очева издахнућа па надаље, не јамчим, јер заппсах по чувењу. А саопшти ми човек Марко, звани

·_ Смрт, коме је двапут воштаница паљена више _ главе, па ју, повратив се, рођеним устима ту· лио. (За трећи пут уверавају, неће је утулити, ·_ али се ја у то не мешам). Исти Марко први _ пут умре кад и отац Тодор, и тврди да га је пратио до самог улаза у Рај, да види шта ће да буде, (знајући за себе да му није тамо место, нити се утрпавајући), па њега, Марка, нешто повукло натраг, а отац остао. Коме није до веровања, нека не верује, а ја ћу и то за· писати.

Покојника, мимо заповести нашег Спаса, никад не вољах, и ако за живота би, а по смрти остаде омиљен у целој парохији Па и сад записујући, мрзим га, кад од њега овде доле ничега нема осим спомена и нешто трулежи у земљи. Ово признадох ради истине и поштења.

| Бејасмо сабраћа у Господу и у служби коју му чињасмо. Он изданак лозе од вајкада уврежене у Рају, хаџија, мученика, главосека; ја грешни плод мајстора ковача на друму. Пред људима и тако не могадосмо бити једнаки. Али што и сад све крштено утврдо зна да бивши