Iz večnoga izvora : stihovi

poslednjih velikih ratova i revolucione gradjanske borbe, djavolska usavršenost oružja, — instrumenata sa specijalnom zadaćom uništenja liudi (qposlednja reč nauke»!) i laž-čudovište svekolikog našeg života! ...

Profesor Pavlov tvrdi, da čovek najmanje zna o samom sebi — 0 sebi kao orudju poznanja. Po njegovi mnjenju, o psihologiji kao tačnoj nauci za sada ne može biti ni govora. U Nemačkoj, na primer, svaki psiholog može ispitivati samo svoje učenike, jer svaki psiholog ima «svoju psihologiju». Savremeni čovek dakle stoji još vrlo daleko od poznanja svoje prave fizičke i duhovne konstrukcije. No prof. Pavlov ipak veruje, da će nastupiti vreme, kad će čovek fiziološkim putem otkrićem nekakog centra u mozgu — poznati svoj sopstveni mehanizam i naučiti se, da rukuje njim tako, da će mu se dati ogromne mogućnosti poznanja i SLEĆeJ-K./: Svak, ko je slušao te reči, bio ja sagreven entuzijazmom velikog naučnika, njegovim poetskim zanosom, divnom, ma da možda i efemernom idejom. No to radosno osećanje nije moglo, na žalost, ubiti u nama sumnju i bojazan, da, i ako bi se to postiglo, ipak neće biti nikakve garantije, da i najtačnije poznavanje zakona svoga, ili tudjega organizma, ne dovedu čoveka do zloupotrebe još strahovitije, no što su to učinila tehnička savršenstva. Pitanje je ostalo bez odgovora...

Nismo li mi dakle nalik na «zabludelo stado»? Čujmo šta govori naš pesnik:

«Naš vek izaziva divljenje, no to nije vek hristijanski. Naše pobede — pobede su nauke, a nama je potrebna kultura. Mi smo se naučili leteti fizički, a potrebno je da se naučimo leteti duhovno. Naša velika naučna dostignuća i suviše su nam zavrtela mozak. Potrebno je, da se malo ohladimo».

• 143 *