Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 87

Хор Избеглих:

Огровани гневом, и болом, и стидом, Нађосмо се, гладни, пред планинским зидом, Веје снег а небо адски поздрав шаље, Мисао уздахчу: Куд и зашто даље 7 (), трнова стазо, убога и нага, Пуна си задаха и крвава трага, Отровани гневом, и болом, и стидом, · Стадосмо, очајни, пред планинским ЗИДОМ, Куда ћемо даље у невољном ходу г Нигде краја путу, ко небеском своду,

У, ПОЈАВА.

Улазе резервни официр и лекар, у живом разговору.

Резервни Официр:

Више се за гробља, но за младост брину...

Не учим ја више грешнике да гину! Лекар:

Крв је слави храна! Истина је жива:

Гробови су људски храна тучних њива.

Резервни Официр:

Свет пати и пада, латничкога лика,

Стидим се јунаштва. (0, да гнусних сли«а !

„Још ми нож у срцу, у костима језа ! Лекар :

ЧПта се збило с тобом 2

Резервни официр:

Бол ми језик свеза. те