Izgnanici : albanska odiseja

80

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Народне мудрости, останимо ђаци, Напред, изгибосмо | повичу сељаци, Кад запне у борби. Увек напред, друже, Облаци, над нама, путују и круже, Цепају се, ломе и гнев божји носе, Али наше њиве благословом росе,

Пушник

Знам утеху већу коју људи створе, У највећем јаду, кажу: Биће горе. Путник и Други Путник полазе.

Пођимо, грабећи и од овог дана.

Друш Пушник:

Стално журим, пре но сване зора рана,

; И где год сам стиго, од умора сваљен, Видех да мој напор, целим путем хваљен, Беше некористан, јер сутра сви редом, Што су заостали, а које сам, гредом,

Џ .

Остављао, сви су стизали ко и ја. Пре мени но њима све ће да додија,

Пушник : Сви одоше, Друш Пушник: Онда, пођимо са браћом, Збогом Скадру! Стазом и лешшом, и краћом, Вратиће се ови изгнаници тужни, Пушник:

Чекајте нас, с југа, нејаки и сужни!