Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ

79

Или жега, или непроходног блата, Никаквих лепота не памтим из рата, Где природа крајност и суровост значи, Све је преседало. Ако се пешачи,

Жеђ и умор кињи, мрцвари, па свали, Кад ведрина бије, залуд вече гали. Ако се одмараш, чама те убија,

Не гони ли душман, кужна авет вија. Нећу нико да ме у природу зове. После овог рата, више ми не гове

Тај ваздух, и небо, и дрвеће лисно, Доста сам се пек'о, дрхтао и кисно,

Друг Пушник:

Подигнимо главу, у последњем часу, Кад после државе губимо и расу.

Пушник: Тде ти је држава 7

Други Пушник:

У теби, у мени, ЧСве док не будемо земљом покривени, 'Или заробљени, Ма да смо без крова. Завичај носимо до првога рова,

Пушник :

Ти утешно збориш, али ваља рећи; Шта ће наши борци у земљи затећи 7 „Хладна ће огњишта свуда да се нађу, И невина деца намучена глађу,

И огрезле душе у смртноме греху,

Јер док добро беше, дотле добре беху,

Друг Пушник :

Ипак послушај ме и с ума не смећи. Увек иди напред, јер то води срећи,