Izgnanici : albanska odiseja

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Учишељ : Само не активни, живи официри: Кад пропаде земља, у том страшном часу, За лично спасење добише по класу,. Све је равнодушно до сад Србин гуто. Ја патим, јер гледам другојаче у то. Трећепозивац :

За многе силнике имам своје мњење: Ти баш не верују у наше спасење.

П. ПОЈАВА.

Пређашњи, Четврти Путник

Чешврши Пушник:

Зар ти сам на путу7

Трећепозивац :

Ја сам сам и нико,

Чешврши Пушник:

Мислим, ка посилни, ниси ти то свико. Хајд што немаш хлеба, али ниси више Мала сила, време мале силе брише,

Трећепозивац :

„Али ја се никад не потужим коме, А ти правиш шегу, кад свет јади ломе, „Ја на овом путу, несрећном и дугом,

Први пут не морам да мислим о другом,

До о себи самом. И умор, и зима, Мени није тешка као вама свима.

Чешврши Пушник:

Можда је и тако.