Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 85

Трећепозивац::

Тако је, у ствари, Наш је живот тежак, ми смо печалбари. Сва нам је награда тврдог (хлеба кора. Па када наиђемо на душевног створа. Ја га, као брата старијега,- штујем, Да ми је да о мом командиру чујем, Драго би ми било, ко да видим кућу. Још: се надам макар што о њему чућу.

Чешврши Пушник:

Па што га остави 2

Трећепозивац :

Ватруштину доби. „Једно вече, здравог, мртви зној га проби.

Чешврши Гушник : Где 7

Трећеповивац :

У Скадру. Зла су то времена била. Војска без коморе и шаторског крила. Командиру моме ни мало да лакне, Оде у болницу. То ме силно такне, Шта нас све у Скадру и до Скадра снађе ! Ја морадох даље, наредба изађе, Оста ми командир. Сам Бог што му даде! Није, ваљда, сконч о, имам мало наде. Волео ме много, ја га верно служих, И брзо се са њим, ко са братом, здружих, Једне ноћи тек је пушкарање стало, Све као поклано од умора пало, „Ја пред њега легох и у себи судим: Ако не пуцају, нећу да га будим,