Jadranska straža

RAZMATRANJA PRIGODOM 125 GODIŠNJICE TRAFALGARSKE BITKE

RITANSKO ostrvlje uzdiže se kao tvrdava

iz scvernog dela Atlantskog Okeana, nepobedeno i ponosno u svojoj »splendid isolation« ispred samog evropskog kontinenta, a ipak tako daleko od njega. Ovo je ostrvljc kao neka bar ij era ispred onog delà evropske obale, kuda utiču i odakle izlaze saobraćajnice trgovine skoro celoga sveta. Britansko ostrvljc preseca i zatvara te saobraćajnice, koje vode u Istocno Alore, te u uŠca reka, koje dolaze iz srea Evrope: Labe sa Hamburgom, Vezere sa Bremenom, Emze sa Emdenom, Rajne sa Rotterdamom, Seine sa Havreom. Nekoliko naroda u prošlosti već je jurišalo na ovu britansku tvrđavu: Španjolski, holandski, francuski i nemački. Prvi pod

Filipom li sa »Spanjolskom armadom« (30.000 vojnika na 130 brodova), drugi u tri rata (1652-75) pod admiralima Martin Tromphom i čuvenim Ruyter-om, treći skoro celo XVIII stoleće. za vreme francuske revolucije pod erom velikog Korzikanca, čctvrti u svetskom ratu. Britanska tvrdava medutim stoji nezauzeta, sva u svome morskom elemento, iz kojeg erpi svoje blagostanje i nepobedivu snagu. Sto su napori napadača bili veci, Sto drzovitiji njihovi planovi. Sto vece njihove nade, da će je zauzeti, tim viSe raslo je njezino bogatstvo, tim nepobedljivija bila je njezina snaga. Velika Britanija je imala tu vanrednu sreću, da su u najkritićnijim vremenima, kad je bila domovina u najvcćoj opasnosti, njezinim kormilom upravljali najslavniji državnici, a njezine flöte vodili najvec'i admirali. Dne 21 januara 1793 pala je glava nesretnog Ludvika XVI. Razuzdana i divlja snaga francuske revolucije odjeknula je kroz

celu Evropu, gazeći tradiciju, noseći nove lozinke i slobodne ideje, prouzrokujuéi nered i smetnje. Ta snaga morata se sukobiti sa britanskom kraljevinom, koja živi od trgovine, te je ovisna o mini i sredenim prilikama. Sukobile se dve ideje: razuzdani francuski duh i snaga kontinenta sa konzervativnim duhom britanskim, snagom mora i svetskim gospodstvom. Bila je to drama koju je počeo direktorij, koja se je produžila pod prvim konzulom i imperatorom, a ćiji se zadnji čin zavrSio u južnom delu Atlantskog Okeana na otoku Sv. Helene. Trafalgarska bitka pretstavlja peripetiju te drame. Pre 125 g., 21 oktobra 1805 g., posle podne ćuveni admirai Nelson uniStio je francusku i Spanjolsku flotu vodenu od admirala Villeneuve, kod rta Trafalgar, na jugozapadnoj spanjolskoj obali, na pola puta izmedu Cadiz-a i Gibraltara. Ova pomorska bitka zna-

menita je ne samo zbog upliva, Sto ga je imala da daljnji tok istorije, već i zbog toga, Sto je pokopala genijalni naert Bonapartov, koji je trebao da bude okrunjen negde na obali engleskoj ; ovde je stajala vojska od 130.000 vojnika, spremila da je veliki general povede u srce britanskog imperija. Trajni značaj trafalgarske bitke i njezine daljnje posledice karaktcrizovao je istorik Tyffe, koji je shvatio odlučujući i ako manje viSe prikriti upliv pomorske snage na historiju jasnije i oStroumnijc nego većina njegovih drugova, ovim rećima: »Trafalgarska bitka nije samo najveća pobeda na moru, vcć ju treba smatrati najvažnijom od svih pobeda u toku revolucije i na kopnu i na vodi. Ni jedna druga pobeda i ni jedan broj uzastopnih pobeda Napoleonovih nije imao tolikih posledica za Evropu. Napoleon je tada nastojao, da iserpi engleska sredstva i izvore, silom, kojom je prisilio države na kontinentu, da su zatvorile svoje trgove Engleskoj. Trafalgar doveo ga je do toga, da celu Evropu upregne pod svoj jaram,

PRIZOR IZ BITKE KOD TRAFALGARA ПРИЗОР 113 БИТКЕ КОЛ ТРАФАЛГАРА I -ancusli brod »Redoutable« brani se od engl. bojnib lada: »Victory«, »Téméraire« i »Tonnant«

38