Jadranska straža

Кроз пет минута појави ce саљиви Варламов. Извините ме, Андреј Андрејићу. . . Болестан сам. . . Примите од мене вахту. . . Морам да идем. . . Варламов поглсда Стојанова и би изненађен страшном мирноћом п.еговог издужеиог мртвачки бледог лица. Идитс, идите, Борисе Сергијевићу. . . Шта вам je? Скоро ћете дознати. . . Збогом, Андреј Андрејићу. Он снажно стиште мичманову руку, некако тужно загледа му ce y очи и рече: Извините ме још једном што сам вас узнемирио. О, молим . . . чему извињавања!.. . Идите што пре. . . Ви сте сасвим болесни, Борисе Сергијевићу. Идем . . . идем. . . To je само један тренутак. . . И с тим речима прекорачи ограду и баци ce y океан. Мичман узвикну. Узвикнуше и морнари који су видели пад. Неко стиже да баип појас за спасаваље. Дежурни мичман скомандова очајио да ce заустави брод. Кроз једаи минут капетан и први офииир беху rope. Шта ce догодило? Стојанов CKO4UO y море! II капетан и први официр беху згранути. Пет минута доцније корвета јс била заустављена под једрима, a чамац послаше y потрагу. Сви официри и морнари искочише на палубу. Сви су са страхом очекивали да ce чамаи врати, предосећајући, да he ce вратити без Стојанова.

За један сат чамац ce врати; a официр који je био на њему исприча да je видео кад je Стојанов потонуо, ма да je појас за спасаваље био y близини. Мичман га дије хтео узети. Корвета поново пође даље и сви ce разиђоше суморни. При официр je брисао сузе. 111 Четврт сата доцније, капетан, узбуђен са сузама y очима уђе y официрску менажу и рече : Ево рапорта Бориса Сергијевића. . . Прочитајте, господо. ... Ja не могу поново да га читам. С тим речима изиђе журно. И први официр прочита рапорт ове садржине: »Част ми je изјавити вашем високоблагорођу, да сам учинио нешто што није достојно часног човека. У Шербургу сам прокоцкао пет стотина рубаља државног новца. Ma да сам део тог новца попунио својо.м месечном платом, a други дсо попуниће мој пријатељ, коме сам из Шербурга иисао, ипак после такве срамоте сматрам да не могу да живим. Моји другови могли су да о том дефициту не дознаду, али ja сам знао о љему и према томе сматрао сам да нсмам права да искоришћујем ваше поштовање и да даље остајем да живим на свету. Захваљујући о томе вашем високоблагорођу. молим вас да ово приложено писмо упутите на адресу.« Први официр потресеи оде y своју кајиту. Сведоии беху сузе. (Превод нз »По.иорскнх übava»)

K. AL СТАЊУКОВИЋ

NAŠ III KNJIŽEVNI KONKURS: III NAGRADA.

ZOV MORA (NOVELA)

LICER su mu pokopalt oca, kapecana Tornii. Narod ga je zvao »morski vuk«. Cudan pogreb. Siina je bora pomela sve ulice gradića. udarala o kuće, savijala grane jablanova, i jecala medu njima, kao da negde place bezbroj sitne i goliSavc dece. More, uzavrelo, prepuSteno zamasima bure, penilo se, razlevalo u Sirokim mlazovima na ulice, ili, kao praSina na cesti, poletalo u z.rak, da se r.isprši u hiljade malih i sitnih iskrica. Kad su poSli od kuće, popovi su pognuli glave, übrzali korakc, skoro da nisu i potréali. Fakini Sto su nosili les, gledali su zaprepaSteno, a žene se, naričući, pljaSljivo križale. Sveće u njihovim rukama nisu gorile, jcr ih je gasila buta jednim jedinim dahom. A kad su bili na zavoju, dogodilo se aldo. Jedan Siroki mlaz mora, veci od svili, odelio se, iskočio, i prosuo na les kape tana Tome. Kao da ga je hteo povući sa soboin. Fakini su probledeli, i tek Sto tm les nije ispao iz ruku. Buta je fijukala nad njihovim glavama, i stari se je župnik okrcnuo, te u nemoćnom strahu prekrižio les.

CRTEŽ A. UVODIĆA

I joS onda, kad su spuštali les u zemlju, caklile su se na njemu morske kapi. Kao neke velike. isplakane suzc. .. Zar je to more pozvalo oca sebi? Ili mu je poslao svoj zadnji pozdrav? Zar se je setilo na velike borbe. kojc je s njime vodio kapetan Toma tamo na okeanima ?. . . . Čudne su stvari pričali o njegovom ocu. Kapetan Toma bejaSe većno mrk, većno povučen u se, nepristupaćan i nerazgovorljiv. Nikad se nije nasmijao, nikad upuštao u duge i beskonaćne mornarske razgovore. Tek onda, kada bi brod zapao u oluju, preobražavao bi se kapetan Toma. Kao da bi se u njemu premile neke nepoznate, prigušene silo. LI besnilu orkana, pod valovima, koji su prclazili preko broda, u fijuku vetra i blesku munje, videli su mornari kapetana Tomu, kako, kao opsednut. urlice i besni na kapetanskome mostu. 1 Sto je opasnost bila veća, Sto je orkan bio jači, to je. čini se, kapetan Tomo viSe uživao. Ko da se radi tek o jcdnoj igri, u kojoj se, priroda i on, natiču ko će koga da nadjaća. Stari je Frane kleo. da je jednonom, na Crnome Morti, kad im je odnelo već i prvi jarbol, èuo kapetana Tomu kako peva. I, pričali su. kad bi oluja proSla, sdazio bi kapetan Toma sa mestica, mokar, crvenih oéiju, stra San, sa poglcdom divljim i zbunjenim. Onda bi mu se mornari ukla-