Jadranska straža

nj.ili sa teskobom u srcu, a »maii« bi plaSljivo Šaptao: »To je sam vrag« Kakva su to bila silna uzbuđenja, što ih je njegov orac proživljavao u borbi sa morem?. . . . A njcmu nisu d.ili na more. Nije ga pustila majka. Nije litela, da i njega proguta more, kao Sto je progutala njenoga oca, strica Luju i tolike druge. Otrgnuli su ga od mora i postali u Škole. Duge i sumornc su bile te godine, provedene daleko od morskoga žala i sunèanoga. rodnoga kraja. Godine, provede-

ne u maglenim gradovima, gde u veće tako tužno gore acetilenske svetiljke, i gde se ljudi prièinjaju nekirn tamnim sablastima. kojc bezglasno lutaju dugim, beskonaènim ulicama. A kad je zavrsio nauke poslali su ga u malo, prpvincijsko mesto. Tamo je nestaia mladost. U vlažnim u red ima i zadimljenim krčmama, gde su se ljudi opijali, i, opojeni vinoni, bili tako silni i cncrgicni. Zidovi su se krčme rusili, •stvarali su se veliki i Siroki horizonti, da se, sutradan, svega toga seca sa stidom i gnuianjem. O, kako je bilo tužno u duSi, kad bi se, omamljen vinoni, vraćao kući blatnim, kaljužavim ulicama, te zamišljao Siroku i divnu pućinu, obasjanu tracima sunca Sto zalazi. . . . ZaSto su ga otrgli od mora, zašto mu nisu dali, da i on pode tragom svojih otaca? ZaSto su übili u njemu one cnergijc, koje su mu n.imrli dedovi? Sve je to nestalo, izgubili se, nad knjigama, nad stnradnim. ispisanim papirima i u oèajnim pijankama. . . Covek je stajao na prozoru, i gledao kako zapada sunce.

Divna se je kugla jximic. la zapadu, obasjavSi nebo svetlo-crvenim oreolom. A to se je menilo prosulo i na more, koje je militilo na jednu veliku, modru plohu na kojoj crtaju valici crvenc i titrave Ornamente. Po toj se je povrSini micala jedna ladica, erna zbog svetla, koje se je iza nje prosulo krajem. A u njoj silhucta. Neki je éovek vcslao. . . U crkvici je zazvonilo Gospino pozdravljenje. Zamislio je majku, kako je nekada stajala ovde, kod prozora, i glcdala na more kao sto i on sada. Mislila je na oca, koji je ncgdc plovio. Zdrava je Marija zvonila, kao i sada, a majka se križala i molila za oćevo zdravlje...

C’.ovck kod prozora je sagnuo glavu u tihoj molitvi, koja j c u sebi nosila car starili vremena i jedan čudan osećaj boli 1 sreće. ... II i nije se povratio u malo, provincijsko mesto. Odlagao je putovanje iz dana u dan, dok je i zaboravio na to, da je imao otputovati. ( ovek se je predao velikim radostima, koje mu je donosilo more. Neobrijan, sed već, zapuSten i star, bejaše strašilo za

decu, a čudak za starije. No, oni msu znali kakvajc si Ina, kakva je velika callosi bila u ćovekovoj dusi. Sve ono pritisnuto, ugnje tcno, polumrtvo već, provalilo je sada slobodno i si Ino, i ćovek je bio sretar., što živi pravim zivotorn, svojih otaca. . . More, more, more... Rano, ujutro, kad je joS nad gradićem lebdela noćna tišina, spuStao se je u luku, odreSio ladini, i vcslao na pućinu. More je spavalo, tiho, tek inalo namezurano jutarnjim vetroni, koji je donosio ćudne i prigušene zvukove. Njegova je udica ertala na povrSini tanke kolutove, a on je, s njome u cuci, sedeo nepomićan kao kip, čekajući veliki cas radanja dana. Л dan je dolazio. Najavile su ga ptice, sto su se, u кгоSnjama jablanova, tamo na kopnu, budile i pozdravlja1c jedna drugu, dugim, ne prestanim evrkutom. Majavila ga jc maglica, koja sc je, kao ncki prozirni veo, dizala sa mora i otkrivala udaljena ostrva i stene. Najavilo ga je more, koje je boju noci zamenilo bojom neba, na kome su već sjale prve sunčane zrake. Jedan

beli oblak, obrubljen ziatoni, rasirio se na horizontu, i timk jc zaneseno gledao u nj, oćckujući sunce. A kad je izašlo, raširio je ruke i radosno ga je pozdravljao. Sa liridi se je dignuo galeb, prolcteo, sav sjajan i blistav, na prvotn sunčanom traku, i jedan oštri, veseli krik, prekinuo je tiSinu u kojoj se je radao dan. . . .

I.etno je podne palo na kraj, i zrak titra kao bezbroj simili, ncvidljivih iskrica. More, saneno i umorno, umrtvilo se, usnulo. Nijednoga daSka, nijednoga oblaka, nijednoga glasa koji bi prekinuo podnevnu tiSinu. Tek nebo, more i ugrejane hridi sa kojih jc sunce oteralo sve sene. Na jednoj, višoj od svili, lezi ćovek.

». . . . T.ito je per.tr/ iorek u blesktt nittnje i Uttnjavi grotna. . . .«

ffat,

48