Jakov Ignjatović : književna studija

8

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Србадији, Стражилову, на политичким листовима Србском Дневнику, Народном Гласнику, Гласу Црногорца, нарочито на Нашем Добу. За све то време он живи махом у Новом Саду, неко време у Даљу, у Славонији, на своме пољском добру „тускулуму,“ како га је сам називао. Женио се два пута. Прва жена му је била усвојеница Николе Поповића, натароша из Пироша, Мађарица по рођењу. » У пливао сам у женидбу, прича Игњатовић, ни сам не знам како, као Пилат у стедо...<“ Са њоме се раставио на веома занимљив и оригиналан начин, као што је и цео његов брак био нешто некада. невиђено, али су остали доцније врло добри пријатељи. Друга жена била је обична жена из народа, као Христина у Увелом Листку. Овај човек, који и није био рођен за породични живот, никако није имао деце. |

Приватан његов живот, редован у неуредности, без великих је догађаја и интереса; оно што је од значаја то је његов јаван рад. Што је више живео, Игњатовић је све више губио гласа, и сувременици су га више сматрали као непсправна политичара, рђава Србина и непотпуна човека, мање

седава. Стева седи до њега, једе, па кроз плач приповеда попи своје врдине, но попа покрај свега тога с добрим апетитом једе. Петрове врлине ни најмање не сметају му, а то је све наука, обичај; мирис лешине, иначе већ окађене, није му несносан као год касапину крв, који сваки дан коље“. У расправи Књижевност и политика (у Нашем Добу, за 1885) није више реч о песничким Фикцијама, но о правој стварности: „Не упирите очи на прквене великодостојнике, који би хтеди не могу, који би мотли неће. До душе преча је кошуља него хаљина, преча је родбина обитељска нето народ. Наши великодостојници брину се за се и своју породицу, то је најпрече“. — Таго је говорио овај теоретичар прекосавског каерикализама и бранилац прерогатива свештенства и угледа Цркве! Настаје само питање, када је Игњатовић говорио своје уверење, ИЛИ у политичким расправама, иди у сликама из живота