Jovan Amos Komenski

ПАНСОФИЈА 5 с 20

трањем. «Речи се увек морају учити у вези са стварима, те да. се и разум и говор подједнако образују. Речи без ствари =— то су љуске без језгре, корице без мача, сенка без тела, тело без душе. Мудрост се састоји из ствари а не из речи!. >

ТУ. ПАНСОФИЈА

—=

СОпојити стварност. са говором а у духу «концентрације» наставе, то је главна мисао, која је руководила нашега Коменскога; а ту своју мисао остварио је он својим делом «Двери језика». Али спајање, строго узевши, може се извести само у основној настави, где није толико потребна научна темељитост и потпуност. Ну кад се пође на више, у старије течаје наставе, где се јавља све то већа потреба научне дубине; ту у место концентрације настаје потреба одвајања „научних предмета и спепиалисања научних области), према начелу «поделе рада» и према начелу «тескобе свести» : али и ово не у таком смислу, као да би требало, да знање о лицима или о човечанству предО А ОД (шта, више посао упоређивања и под-

џеђивања добивених ресултата предстоји на целом путу, већ само у толико, у колико психични закони не допуштају, да се од један пут унесу у свест једнога лица све стране, сви одношаји и све околности предмета. с

Због тога мора се оно што је стварно после издвојити из

његове везе с оним што се тиче говора, како би ово после могло да иде својим сопственим путовима кроз граматику и кроз речник. : Ова потреба морала се показати и Коменском, чим је ступио на право научно поље: И у' ствари ми ћемо видети, како се Коменски нашао побуђен да своје «Двери језика» попуни са «Дверима ствари» (Јапца гетшт) да поред «храма латинштине» подигне и «палату мудрости».

Му дух Коменскога је универсалан, енциклопедиски; и његове тежње нису биле управљене само на поједине области, већ па целокупну науку као и на начин њенога саопштавања. Мисли којима се Коменски у том потледу бавио, најбоље нам открива,

1) «Није то умножавање већ је то сакаћење 22064 кад јој се границе мешају и Брава Кант.