Jugoslovenski Rotar

Ali, i pored sadanje nepostojece besposlenosti u Sovjetskoj Rusiji, g. Dr. Stojadinovié dolazi u svojim izlaganjima do zabljučka: da je t u „joj može pojaviti nezaposlenost, kao i u sadanjim, kapitalistitkim zemljama, tim Sovjetska Rusija bude zavrsila svoj program industrijalizactje 1 tim prestane Sadasnja privezanost seljaka za selo. Zbog kolektivizacije sela, radnik-seljak зен да је na selu i tu da zastiti svoja prava. Ogromne mase radnog sveta, uposlene kako ta forsiranju stvaranja te nove, Rolekiivne privrede, tako i na eksploataciji iste, dotite jednoga dana u nemoguinost da istim temom produže rad i, prema g. Dr. Milana Stojadinovića, Sovjetska Rusija moze se nati u istom polotaju kao i druge zemlje van nje. Iz tih razloga, g. Dr. Stojadinović nalaz? da je pitanje nezaposlenosti, — pitanje opste medjunarodno, 7, da bi za njegovo resenje irebalo xainteresovati i Sovjetsku Rustju, zemlju, ne samo ogromnih bogastava, vec 7 to, Bo ona samo # Evropi broji preko 130 miliona od njenih ukupno 165 miliona stanovnika, te prema tome ona moze biti jedan vrlo važan faktor za ublazavanje ekonomske: krize —- jednog od glavnih uzroka sadanje nezaposlenostt.

„I, ako bi se svi ljudi, narodi i njihove vlade, poslodavci i radnici, — Završava: g. Dr. Stojadinović, — rukovodili visokim rotarskim principima — slwZenja, sporazumevanja i dobre volje, na ublazavanju 1 otklanjaju uzroka besposlice, mi bi već odaynodošli do pozitivnih rezultata, povoljnijih nego što su ovi današnji, ne samo u OVOm,. već i u svima drugim pitanjima.”

Ovaj zaključak g. Dr. Stojadinovića je utinio osobito prijatan utisak bai na one, koji su bili malo iznenadjeni, u potetku, izlaganjima g. Dr. Stojadinovita, u pitanja povutene paralele izmedju kolektivnog i kapitalistitkog sistema prema sadanjoj bespo--

slick. Zato su svi prisutni iskreno i odusevljeno pozdravili predavata. Na kraju, sa nekoliko reti, neka nam je dopusteno da propratimo i posledngt izvestaj podnet prvog dana Konferencije, izveštaj g. Etienne Fougere-a 0 pitanjus

PRIVREDNOG MEDJUNARODNOG SPORAZUMA.

Gospodin E. Fougére, veltki tekstilni industrijalac iz Lyon-a, izneo je svoja opaZanja i svoje zakliutke o pitanju sporazuma proizvodnje na medjunarodnoj osnovt.

I ovo, kao i ranija pitanja koja su predhodnici sa toliko volje i uma obradili,. izazvalo je paznjy prisutnih, posto ono, kao i ostala, jos nvek izazivaju interesovanje,jer ni do danas, prestavnici njihovi nisu mogli doti do jednog, jednodusnog, sporazuma.

Niko danas, — veli g. Etienne Fougére, —- neosporava da je organizovana proizvodnija jedan vrlo važan faktor za oporavljanje svetske privrede i finaniija”. I, iznoseti sve pokusaje, kao i poslednje na poluzamrloj Pbonferenc/ji M London, prestavnik industrijskih francuskih krugova pruza, jednovremeno, prisutnima jedan historijskt pregled o formiranju industrijskih sporazuma raznib vyrsta.

Tako, g. Fougere veli: ,,da,i ako ne postoje precizni prikupljeni podact 0 svima industvijskim sporazumima (trustovima) koji su је pojavili, ili organizovali od 1923 godine, ipak postoji jedan vrlo zamasan broj takvib, u kojima je zaposlen ogroman broj lica, kapitala i, na taj natin, pretstavljaju vrlo veliku vaznost M samo}, svetskoj proizvodnj?’.

Prema vrstama proizvodnje, oni se mogu podeliti u sledece grupe:

1) Hemijska grupa:

Analinske boje imaju trustove od 1927 i još postoje;

Potaša imaju trustove od 1926 i još postoje;

Tutkalo i lepak od kostiju imaju trustove od 1926 i još postoje;

Linoleum imaju trustove od 1926 i još postoje;

IE 13

Nastavah na sledećoj strani