Jugoslovenski Rotar

о незапослености. Он се диви прегалаштву Југославије и поздравља Београд, дични и херојски, у име целе Француске.

J. Appleton

На молбу секретара, да почаствује „Југословенски Ротар“ својом сликом, ротар Аплтон је написао ове редове:

Београд, 12 септ. 1955 Г. Сшеванх Г. Коену Београд Mon cher Camarade,

Према вашој жељи шаљем вам моју фошографију. Корисшим ову прилику да вам изјавим Колико сам био дирнуш брашским и срдачним пријемом Који су ми указали чланови Београдског рофшарпи Клуба, Као прешсшавнику Париског Клуба. Данас сам депешолм известио Париски Клуб, да на својој сушрашњој седници наша париска брава акламацијом шодло поздраве Београдски Клуб.

Примише, драги браше, уверење моје срдачне оданосши.

Jean Appleton

Не треба (и рећи, да је говорник поHeo спонтани и одушевљени пљесак свију присутних. Бр. Гувернер топло му се и пријатељски захвалио.

Други је говорник био млади претставник Букурешког клуба, Као оснивач и највећи поборник нашет покрета у Румунији он је већ створио четири клуба. У Букурешту, Темишвару, Клуmy и Крајови лепрша се сада ротарска застава. Њему је лично особито мило, што му се указала прилика да поздрави Београд, ту дивну престоницу OHOT народа, који је вековима живео у пријатељству са Румунским народом и међу којима се до сада ниједна сенка, неспоразума није појавила. Он се диви напретку Београда и Југославије и носи одавде најлепше успомене.

Трећи је говорник био пољски парламентарац рот. Рогович, који је више волео да посети клуб, него ли да иде — према распореду за пољске госте, чланове Сената и Сејма, који су тога дана боравили у Београду — на свечану претставу у позориште. Отпочињући на француском, наставља он на пољском свој одушевљени говор за Београд и Југославију. Дотиче се и политичке стране, заједничке одбране стечених права и слободе народа и даје кратак извештај о стању Ротарства у Пољској, где сада раде клубови у Варшави и Лођу а још су два у ортанизацији: у Кракову и Познању. Завршујући свој говор прилази брату гувернеру и предаје му пољску заставу као поклсн Варшаве Београду.

Четврти је говорник био симпатични Бечлија, рот. Демер, пред којим бе лепршала дивна аустриска заставица, са ритером —- оклопником са бечког Ратхауза, бечки поклон Београду старијег датума. Он је као претставник тешке индустрије и фабрика железничких машина и вагона, дао прецизну слику потреба што јачег зближења међу народима пи што развијенијих саобраћајних веза железницама и путевима. Он је све“ стан историског преокрета своје отамбине, па као претставник малог али вредног и за сваки рад одушевљенот народа, он жели својој земљи слободу

24 ЕШ