Jugoslovenski Rotar
mo Vas otvorena srca kao rodjenu braću, kao radenike i vijesnike boljih i sretnijih dana za sav rod ljudski. Rad naš neka se ovjenča najboljim uspjehom.”
Po ovom govoru propratenom dugotrajnim pljeskom 1 poklicima: ,,Zivio, Xivio Zagreb!” uzima rijet guverner dr. Stojadinovit i javlja, da ти ге prvi javili na oagovore па pozdrave nasa Ртабл gosti iz inostranstva.
Prvi ima vet rotar dr. Neuwirt, guverner ceskoslovenskog distvikta, koji burno fozdravljen, svoju besedu potinje ovako:
Reé brata Neuwirta, guvernera Cehoslovaékog distrikta
„Mili Rotari! Dragi pretsedniče brate guverneru! Mili brate Radovane Alaupoviću! Mili prijatelji Rotari! Nikada nisam toliko požalio, kao danas što ne znam vaš jezik, da vam uzmognem na njemu da iskažem srdačne pozdrave svih čehoslovačkih rotara i da Vam predam izraze velike ljubavi i velikih simpatija, što ih mi osećamo za vas, mi Cehoslovacki rotari prema vama Jugoslovenima, koje simpatije osecamo, mi Cehoslovaci prema vasem narodu i vašoj miloj domovini. Ja sam osvedočen u to da vi svi znate, da nas rotare ne spajaju samo veze putem Rotarstva, nego i krvne veze Slavenstva ı da naša zadaća u Rotaru osim na služenju bližnjemu, narodu i čovečanstvu, takodjer je i zadaća služenju slavenskoj uzajamnosti (Poklici: Živio! Tako je!)
(Dalje govori na češkom). Sa konferencije u Hradec Kralovi izradio sam lepe slike ı te sam slike predao našem pretsedniku Nelsonu, a takove slike mogu spomenuti, mogu se dati i sa ove vaše uspele konferencije. Veseo sam, da je naš uspeh tako lep, a veseo sam i baš s toga, što sam ja onaj, koji imam prilike da budem prisutan ovoj vašoj lepoj manifestaciji. Doduše žao mi je, da nisu moji prethodnici Šulc i Červenka ovde pa da vide kako osećaji rotarstva prevladavaju, i kako se Rotarstvo proširilo na daleko po celoj Jugoslaviji. Već nebrojeno puta imao sam prilike konstatovati. koliko velike simpatije uživa čehoslovački narod kod Vas, a to sam imao i prilike ustanoviti ı Ovoga puta. Uveravam vas, da se isto takve simpatije osećaju u svim čehoslovačkim Rotary klubovima prema Jugoslaviji. Da su naši medjusobni odnosi tako srdačni, tako !epi i baš onakvi kakvi treba da budu, to nije zasluga samo nas Čehoslovaka, to je zasluga ı vas Jugoslovena, to je zasluga našeg dragog past-cuvernera Ede Markovića, zasluga Radovana Alaupovića, zasluga vašeg guvernera Milana Stojadinovića, koji su toliko puta imali prilike, da na našim sastancima ı na našim: distriktnim konferencijama sudeluju i saradjuju s nama na onim velikim ciljevima, Sto ih je sebi Rotary postavio.”
Dugotrajni pliesak popratio je ovaj vanvedno krasan i od srca dolazeti govor, a zatim dobya rec prof. A. Lange, pretsednik Rotary kluba Villach, za slede¢i govor (па петасвот jezika).
Reé brata Lange, pretsednika R. C. Villach
„Dragi brate guverneru! Dragi pretsedniče kluba Zagreb! Dragi rotari! Poštovane dame i gospodo! Na vaš poziv, da sudelujemo na vašoj distriktnoj konferenciji dirnuo je nas, rotare iz Villacha, do u dno srca i mi smo svi u svojim mislima zadužili se vama u nastojanju, da ova distriktna konferencija ispadne što bolje i sa što boljim rezultatima. Sa najvećim veseljem izabrali smo svog pretstavnika, koji će ići u Jugoslaviju, da pretstavlja naš Klub. Ja moram istaknuti da sam neobično mnogo počašćen sa tim izborom i da sam veseo, da sam mogao doći u Zagreb va vaš sastanak. Veseli me, da sam došao u Jugoslaviju još radi jedne stvari i to je, da smo miri u najtesnijim odnosima sa jednim vašim klubom, за klubom u Ljubljani, koji je