Jugoslovenski Rotar

саопштава своје утиске из заседања Европског Саветодавног одбора у Будимпешти, одакле је дошао у Загреб. За Европски саветодавни одбор он каже, да је то нека врста мале Лиге Народа ротарске, јер Cy ту заступљене све европске државе а такође и државе северне и Мале Азије. Затим гувернер Стојадиновић наставља: „Међутим ова Рротарска Лига у многоме се разликује од оне службене институције у Женеви. Ми нисмо били дошли у Будимпешту са строго одређеним инструкцијама, нисмо били дипломати оне школе, коју иначе називају застарелом, али коју видимо још да је и данас у моди и која се држи начела оног великог француског дипломате, који је рекао, да је Бог дао људима језик зато, да сакрију своје мисли, (веселост у сали). Ми нисмо били дипломати те врсте, него смо били ротари, који смо претстављали нашу ротарску организацију и KOJH смо говорили један другоме отворено, један другоме братски, без увијања и без задњих. мисли. У таквој правој и истинској ротарској атмосфери расмотрили смо читав низ питања и могу Вам рећи, да многа од тих питања нису била баш тако лака за решавање." После овога гувернер Стојадиновић наводи примере из једне суседне земље и објашњава како су се и најтежа питања могла решити кад међу људима, који та питања решавају постоји поверење и добра воља. Затим гувернер Стојадиновић истиче да баш највећа снага ротарства лежи у томе, „што ротарство почиње најпре са познавањем, затим наставља са пријатељCTBOM, па онда дође до споразумевања. међу нама, међу људима, а преко њих и до споразумевања међу читавим народима." Затим гувернер вели даље: „Видите, то је једна велика ствар, када се зна, да данас ротарска начела исповеда 150.000 људи широм целога света, широм свих пет континената у 75 разних држава и 3.600 разних клубова. Нарочито, што је важно, нека ми буде дозвољено, да кажем ову нескромност, ако кажем, да тих 150.000 људи да су то први, најбољи претставници своје професије, пробирани, а ми сви знамо, како се у клубу чланови решетају на ситно решето, док се приме. То је управо крем, то су врхови професије, коју они заступају. Одиста не познајемо ни једну другу међународну организацију која би имала овакав поступак и која би имала овакво елитно претставништво, као што ми, ротари, широм целог света имамо. Ротарство је значајни покрет, који је пре 20 година настао у Америци и ви ћете касније из уста брата Подуја чути неколико речи о томе шта је Ротарство. Хтео бих само нагласити још, да данас има у целом свету ротара свију вера, свију нација и свију раса и да је то дангс једна снажна организација. У погледу наше земље спомињем, да је Ротарство почело овде радити тек пре кратког времена. Оно се овде почело са успехом ширити пре 5 година и имамо ове резултате: 1. марта 1932 год. имали смо у Југославији 18 клубова са 338 чланова, годину дана кацније 1. марта 1933 год. имали смо 14 клубова са 391 чланом, а 1. марта ове године имамо 18 клубова са 466 ротара. Тих 18 клубова то су Бања Лука, Београд, Дубровник, Љубљана, Марибор, Нови Сад, Осијек, Панчево, Сарајево, Сплит, Скопље, Суботица, Сушак, Шибеник, Вараждин, Вуковар, Земун и Загреб. У овој ротарској 1933/84 години су три нова

a i]s: