Jugoslovenski Rotar

ДЕЛАТНОСТ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ КОД НАС e

Поводом петогодишњице часолиса „Руски Архив“, чији је иницијатор био сам предавач, ротар Ст. Пе-

ливановић, начелник Конгуларног оделења Министарства иностраних дела, дао је веома успело преда-

вање о плодном раду руске емиграције, осврнувши се особито на делатност органивације „Земгор“ и ути-

цај органа „Руски Архив“ на наш интелектуални свет, Који је у томе часопису пуних пет година траЖио путокав за догађаје у Русији.

Тај часопис „Руски Архив", издаје руска емиграциона организација „Земгор". Да би дао тачно објашњење како о делатности тако и о значају „Земгор-а", брат Пеливановић изнео је и кратак историјат ове организације.

„У време т. зв. „великих реформи" у Русији, периол који је наступио после кримског рата, између осталог, биле су створене организације локалне самоуправе, за насеља ван градова т. зв. „земства" а за градска насеља градске самоуправе". Те организације, поред широке културне мисије у погледу народног просвећивања, на| родног здравља итд. имале су и задатак од великог Rotar St. Pelivanovié привредног значаја, чији је циљ био подићи на што

виши ниво економску активност Русије. За дуги низ година рада (више од 50 година) те организације стекле су свестрано искуство у погледу народних потреба. На почетку великог рата нарочито, оне су узеле видну улогу у активности Русије, чији је значај, у већини случајева, био руководећи баш на основи стеченог искуства о народним потребама, допуњаван једном дугогодишњом практиком. Такве организације, за целу земљу, централизоване, с почетка су биле организоване у две велике групе наиме „Земски савез" и „Савез градова". За време рата када је било главни проблем рационално организовање свих продуктивних снага, поменути Савези, Земски и Савез градова, поред организације помоћи војсци (образовање санитарних одреда, опреме болница, итд.) узели су на себе обавезу и свабдевања трупа како животним намирницама тако и одећом па чак и осталом ратном техничком опремом. Да би што правилније и боље постигли свој прави циљ, ови напред поменути Савези набрзо су се ујединили у једну централну организацију названу „ЗЕМГОР". Бољшевичка револуција која је разрушила ранији поредак у Русији, наравно да је разрушила и самоуправу, па према томе учинила крај и овој педесетогодишњој активности земских и градских самоуправа.

Многи од Земгоровских радника нашао се после револуције у емиграцији. Једна група тих јавних радника успела је да не подлегне општем емиграционом расположењу и, правилно гледајући на људе и догађаје стала на гледиште да живот ван Русије, т.ј. у емиграцији, неће бити кратак. Према томе одмах су, водећи рачуна о локалним условима, како где, приступили оном што је најпотребније, т.ј. припреми како би упутили емигранте и дали им могућности да, сваког где се ко налази, оспособе за живот. Прва је ствар била регулисати јуридички статус емиграната а затим и организовати избеглице како би се одржали на истом културном и материјалном вико-у. У културном погледу прво и најважније било је очувати духовну вредност коју је дугим низом година стварала руска култура као и