Jugoslovenski Rotar

одржање вере у свој народ и у велику будућност, будуће Велике Русије. Створени су били центри за ту акцију бивших руских земских и градских савеза. Први такав центар организован је у Паризу 1920 године. Наскоро за њим био је организован лруги 1921 године у Прагу. Године 1924 организован је и трећи центар ЗЕМТОР-А у Београду.

Први организатор и претставник београдске групе Земгор-а био је Федор Евдскимовић-Махин, (бивши ђенералштабни пуковник руске војске. Као официр Ђенералштаба сарађивао је, у Добруџи, са нашом добровољачком дивизијом чији је командант био почивши ђенерал Хаџић). Земгор у Југославији у својој широкој акцији руководио се својнм традицијама делања ванпартијског. На прво место да би олакшали ситуацију руских избеглица и омогућили им да самостално зарађују свој живот руководиоци Земгор-а организовали су низ кратких занатских течајева. Као друго, циљ Земгор-а је био створити један центар за очување праве руске речи, културе е културних тековина. (Библиотека итд.).

Треће и најважније, т.ј. дати могућност упознавања праве Русије како у прошлости, тако и у данашњим тешким приликама које прежувљује, пружајући податке и објективну критику прилика у Русији под данашњим режимом. О свему што се дешава у Русији добијају се податци с једне и с друге стране у сваком случају необјективно коментарисани, несвесно ако већ неумишљајно тенденциозни. Часопис „Руски Архив", постављајући као главни циљ информацију и објективну критику о Русији, био је прави начин и једини у том циљу, а његова информација наџтирег обима од неодењиве вредности, вредности трајне, као докуменат који служи и служиће као грађа за историју Русије. На тој основи израђен је и план рада и на тој основи рад је се кретао пуних пет година чувајући строгу објективност како у погледу објашњења прошлости тако и у коментарисању садашњости. Пружајући један богат материјал о прошлости Русије као и најширу инфор-

мбашију, — до детаља у сваком погледу, о догађајима који се данас тамо одигравају „Руски Архив" даје праву слику живота једног великог народа подржавајући нам веру — да та! народ, преживљавајући можда један од најтежих периода своје

историје, ипгк као народ и данас живи и дела и поред свих тешкоћа услова данаштњег живота.

За пет година, колико излази „Руски Архив" и у своја 27 броја дао је он око 3:000 страна докумената. Цео тај материјал који су дали истакнути руски научници, ексномисти, специјалисти по свим културним, социјалним, финансијским и другим питањима, најбољи литератори — проникнут је духом тежње ка истини с једне и правилном опеном догађаја са друге стране. Сви ови као научници и истакнути јавни јрадници у сваком случају имали су довољно моралне снаге да, излажући догађаје у којима су често и они узимали учешћа, остају у границама објективности. „Руски Архив" у свим тим својим бројевима даје обиман материјал по питањима историје, политике, економије, философије, литературе, уметности и науке уопште. Наша штампа као и сви наши часописи дајући приказе о „Руском Архиву" подвукли су велики значај те ревије и нарочито, како његову вредност у погледу података тако и у погледу објективности оцењивања.

LF a aa, S|