Jugoslovenski Rotar

Manojlović iz Novoga Sada i 9 članova kumovskoga skopljanskoga kluba. Inauguracija se izvršila u hotelu »Kostiće uz običajni program: Pozdrav pretsednika, zdravica Njegovu Veličanstvu Kralju, izveštaj budućeg pretsednika, tajnika i blagajnika, idejni govor guvernera, pozdravni govori prisutnih zastupnika drugih klubova, čitanje mnogobrojnih pozdravnih govora i referata o kulturnom i ekonomskom razvoju Leskovca. Raspoloženje je bilo upravo sjajno, oduševljenje članova veliko, i sve pokazuje najbolje perspektive za budući uspešni rad novoga kluba. Nakon oficijalnoga dela proslave ostala je većina u prijateljskom razgovoru i uz sviranje glazbe još dugo na okupu. Nekoji su izdržali čak do odlaska gostiju, koji su odmah nakon doručka otputovali u Skoplje.

16 juna 1985. Automobil brata Tomljenovića sjajno vozi. Između Leskovea i Skoplja morali smo vrlo oprezno voziti na nekoliko mesta, o kojima se baš ne može tvrditi da imaju dobru »autostradu«. Dan pre bio je silan pljusak, pa su bujice ovde-onde izrovale cestu, a na nekoja mesta nanele kamenja i peska, da je bojazan našega brata Tomljenovića za život i automobil bila zaista opravdana. Inače su u Južnoj Srbiji ceste za automobilski promet dobre. Putem se zaustavismo u Vranjskoj banji, idiličnom letovištu i lečilištu, gde nameravaju naredne jeseni prirediti Charter-proslavu obaju novoosnovanih klubova Leskovca i Bitolja, a, dadne li Bog i sreća junačka, i inauguraciju prospektivnoga kluba u Nišu. Na Kumanovu rastumačio nam je zorno tok bitke brat Čemerikić, koji je čitavo vreme bio guverneru veran pratilac i uzoran »cicerone« od momenta njegova dolaska u Leskovac pa sve dok ga voz nije opet iz Južne Srbije odvezao. U Skoplju nas je pozdravio pretsednik kluba, brat Vlada Bogdanović, vlasnik hotela »Bristol« i »Splendid«; oba hotela najtoplije preporučujem svakome radi svega njihova komforta što ga može da zahteva i najrazmaženiji putnik. Nadošli gosti razgledali su popodne, u pratnji domaćih rotara, Skoplje i njegovu okolicu i divili se, ne samo kolosalnom napretku ove prestolnice Vardarske banovine, koju čeka najbolja budućnost, nego također i dragocenim dokazima o negdašnjoj veličini i značenju ovoga Dušanova grada. Svaki putnik, pa bio on istoričar, folklorist, umetnik bilo koje struke, a i onaj koji putuje za zabavu nalazi velikog užitka razgledavajući reprezentativne zgrade prošlih vekova, starinske spomenike i druge tako tipične osobine Skoplja i njegovih predgrađa. Žao mi je što mi prostor ovde ne dozvoljava da opišem i odličan rotarski rad našega skopljanskoga kluba, njegovo hvalevredno nastojanje o procvatu vlastite opštine, za elektrifikaciju, kanalizaciju i za novi vodovod, i da ispriéam o efektivnim dokazima dosadaSnjega uspesnoga rotarskoga rada, kao primerice o Dečjem domu kralja Aleksandra I. Taj je dom, bilo po svojoj zamisli, bilo po tehničkom i materijalnom uređenju, delo naših skopljanskih rotara, vredan svakoga velegrada, važan i vrlo koristan uzgojni zavod, koga besprikorno i hvalevredno vodi brat Čedomir Todorović. Na mitingu iste večeri, u hotelu »Bristol«, čuli smo mnogo lepa i korisna o našem radu, o potrebnoj uzajamnosti, o dobroj volji, o drugarstvu

8