Jugoslovenski Rotar

Industriju u Bitolju prestavlja danas: Mlin »Dragor« Br. Tase Tasića, Bitoljska tekstilna industrija K. D., koju prestavlja naš član brat Tatarčević, Fabrika sapuna Braće Rizevića, Elektro industrija, dve radionice bonbona i šećernih proizvoda i jedna mala fabrika štofova na vodi. U Dihovu je do rata postojala veća fabrika štofa i gajtana. Ova preduzeća ulažu velike napore da poprave negativni bilans bitoljske trgovine i zanatske delatnosti.

Voda reka oko Bitolja naročito je pogodna za preradu vune jer ne sadrži mnogo kreča.

Pored svih nevolja koje su pretrpeli i trpe bitoljski privrednici nisu izgubili nadu u bolje dane. Sačuvali su sve osobine starih odličnih trgovaca. Zahtevi bitoljaca nisu ni veliki ni preterani:

Da se Bitolj proglasi za izvozničko mesto, da se unese u pograničnu zonu sa Lerinom tako da se između ovih varoši omogući prelaz granice bez pasoša i vize na osnovu specijalnih isprava. Da se turistima koji dolaze iz Grčke omogući ulaz bez vize. Da se našem trgovačkom aranžmanu sa Albanijom pribavi pun značaj. Da se Bitolj veže normalnom željez. prugom sa Ohridom. Misli se da bi oživela stara trgovina ovom vezom.

Čini se da ovi zahtevi i kada bi se ispunili ne bi povratili Bitolju stari značaj. Ako posmatrate mentalitet ljudi ovoga kraja vidite, da nemaju smisla za udruživanje i zajedničke žrtve. Vremena koja su prošla u nepovrat omogućavala su im da kao posrednici u trgovini između istoka i zapada svoje bogate dohotke ne dele ni s kim. Danas se traži ujedinjavanje snaga, kapitala i znanja, očekuje se sve od države i banovine. Željezničku vezu Veles—Bitolj trebalo bi sprovesti u Prespu i koristiti je kako u turističkom pogledu tako i u pogledu izvoza voća jer ovaj kraj proizvodi najbolje voće u državi. Ova željeznička veza mogla bi se vremenom produžiti, ako prilike to dozvole, dalje ka Korči vezujući ovaj kraj Albanije za naše pijace. Željezničkom prugom Bitolj—0Oohrid turizam bi samo izgubio jer turizam iskorišćava lepote prirode. U opšte u saobraćajnoj politici najbolje i najkorisnije su one ey ničke veze koje sa periferije države gravitiraju njenim centrima, a nčpra

O

tične su periferijske jer bi se njima više koristili susedi nego mi. a OES

Otuda Zeljeznic¢ke veze Veles—Bitolj—Prespa—Koréa, isto kao i Skopje? —Gostivar—Kiéevo—Ohrid po opSte interese imaju daleko veéeg znaéaja od onih koje bi bile popreéne ili periferijske.

Za unapredenje turizma treba udruzivanja, treba izgradnje puteva, staza, hotela i turističkih kuća oko Bitolja, te ako se Bitoljci ne udruze i sami to ne stvore, ne mogu to očekivati da će učiniti neko drugi.

I ako bi se ispunili napred navedeni zahtevi Bitoljaca u pogledu pograničnog prometa moje je mišljenje da se od toga neće imati neke velike koristi.

Treba biti na čisto da su Bitolj i Bitoljci upućeni na same sebe — upućeni su da žive od svoje neposredne prirodne okoline — od plodne Pelagonije i preduzimljive i lepe Prespe. Ako su s time načisto, onda treba da porade udruživanjem, sopstvenim silama, da se reguliše Crna Reka i isuše baruštine u bitoljskom polju, neposredna okolina spasi malarije, a bitoljska sirotinja zaposli u tim velikim radovima. i naseli na plodnom oslobođenom zemljištu, te da u boljim životnim prilikama omogući svojoj metropoli bolji prosperitet.

Iskorišćavati sve mogućnosti koje daje banovinska poljoprivredna škola zemljoradnicima neposredne bitoljske okoline, te da racionalnom obradom zemljišta, upotrebom savremenijih sprava za obradu zemljišta, prečišćavanjem i standardizacijom plodova, oplemenjivanjem semena i stoke, sve zadružnim

12

2