Jugoslovenski Rotar

Još kao student svratio je na sebe pažnju svojih profesora svojom disertacijom »Determinizam i indeterminizam u kriminalnim znanostima«, koja je bila nagrađena prvom nagradom. Kasnije je napisao niz članaka o pravosudnim prilikama u Vojvodini i o nekim spornim pitanjima iz domene krivičnoga prava. Godine 1934 bio je referent o temi »Ispravka po Zakonu o štampi« na Pravničkom kongresu u Zagrebu.

Radio je mnogo na kulturnom polju u Osijeku i u Novom Sadu. Najveću aktivnost razvio je od mladih dana u Sokolstvu, a od 1930 godine stoji na čelu sokolskog kulturno-prosvetnog rada, kao pretsednik Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata bio je zbog sokolskog rada mnogo proganjan i zatvaran.

Jedan je od osnivača Rotary kluba Novi Sad, čiji je bio prvi potpretsednik, a na čijem čelu stoji kao pretsednik od 1 jula 1935 godine.

Dr. Ivan Slokar rodio se je 8 oktobra 1884 u Mostaru od oca Slovenca i majke Dubrovéanke. Osnovnu je školu svršio u Motovunu i u · Gorici, a gimnaziju u Gorici, gde je i maturirao 1903 godine.

Na univerzitetu u Beču absolvirao. je filozofski i pravni fakultet te je 17 maja 1907 god. promoviran doktorom filozofije, a 283 juna 1911 godine doktorom prava. Njegova disertacija za doktora filozofije »Warum Herzog Friedrich von Tirol im Jahre 1415 von Kaiser Siegmund geachtet und mit Krieg iberzogen wurde<, publikovana je 1911 god. u »Forschungen und Mitteilungen zur Geschichte Tirols und Vorarlbergs<«.

Već kao đak intenzivno se je baуто sa svim pitanjima nacionalne ekonomije. Bečki mu je univerzitet 1910 god. priznao u oštroj konkurenciji Kruppovu nagradu za njegovo delo »Der industrielle Export Oesetrreich-Ungarns und sein Einfluss auf die Handelspolitik der Monarchie<.

To je dalo pretsedeniku trgovačke komore u Beču, Pavlu vitezu Schoelleru pobudu da je zamolio dr. Slokara, da bi napisao na njegov trošak historiju austrijske industrije do početka razvitka velike industrije. Za to je delo dr. Slokar proštudirao ne samo svu literaturu nego i sav bogati materijal državnih arhiva u Beču, Pragu i Brnu. Rezultat tog ogromnog rada bila je knjiga »Geschichte der 6sterreichischen Industrie und ihrer Férderung unter Kaiser Franz I.«, koja je Stampana u Beču (Tempsky) jula 1914 god. (674 stranica). Pre no se je knjiga Stampala, pregledana i aprobirana je od Schoellerovog prijatelja, bivSeg pretsednika ministarskog saveta, baruna Gautscha.

Profesor Kugen Pilipović, čestitajući auktoru, pisao mu je 13 jula 1914 god. da ga ta publikacija kvalificira ne samo za habilitaciju nego i za ekstraordinariat.

27