Jugoslovenski Rotar

Medutim je dr. Slokar 1912 god. preuzeo za Carnegie Endowment for International Peace u Washingtonu izradu dviju novih dela pod naslovima: »Influence of the national idea and of the economic protective policy of Austria-Hungary on the relation between the Monarchy ad the Balkan States« i »Annexation of Bosnia, its causes and effects<.

Za ta je dela od 1912 do 1914 sakupljao materijal te je u tu svrhu proputovao Rumuniju, Bugarsku i Srbiju, nabavio svu literaturu i Studirao u bibliotekama u Bukureštu, Sofiji, Beogradu i Sarajevu. Nije više stigao da taj materijal preradi, jer je međutim počeo svetski rat, koji je u ostalom sva ta pitanja likvidirao.

Za »Oesterreichisches Baderbuch« napisao je 1913 god. članak »Die volkswirtschaftliche Bedeutung der Kurorte«. Iste godine (1 maja) publicirao je u dnevniku »Die Zeit« članak »Zur Hebung der Rentenkurse«, koji je u javnosti vrlo povoljno primljen a sam profesor Filipović je na njega skrenuo ponovno pažnju u »Neue Freje Presse« od 3 septembra 1913 godine.

Decembra 1918 god. preselio se je dr. Slokar u Ljubljanu, a januara 1919 god. u Beograd. Početkom februara iste godine postavljen je za inspektora u Ministarstvu trgovine i industrije, a malo kasnije za šefa »Centralne uprave za trgovački promet sa inostranstvom«. Marta je meseca 1919 god. zaključio prvi trgovinski ugovor na bazi robne kompenzacije sa Austrijom a odmah posle toga bio je Sef jugoslovenske delegacije koja je u Pragu zaključila prvi kompenzacioni trgovinski ugovor sa Čehoslovačkom Republikom.

Septembra 1919 god. postavljen je za vršioca dužnosti načelnika odelenja za spoljnu trgovinu i trgovinsku politiku u Ministarstvu trgovine i industrije, a decembra iste godine za generalnog inspektora Ministarstva finansija. Maja meseca 1920 god. dao je ostavku na državnu službu, jer mu je bilo ponuđeno mesto u Ljubljani, na kojem se i danas nalazi.

Godine 1920 publicirao je u »Času« raspravu »Naša dosadanja devizna politika« i godine 1928 raspravu »Valutne razmere, devizna politika in bankarstvo« u publikaciji »Slovenci v desetletju 1918—1928’.

Osim mesta generalnog direktora Zadruzne gospodarske banke i raznih funkcija u privrednim poduzećima zauzima i častne funkcije n profesionalnim i privrednim organizacijama. Pretsednik je Ljubljanske berze za robu i vrednote, Društva bančnih zavodov za Dravsko banovino i Udruženja bančnih in zavarovalnih zavodov za Dravsko banovino; potpredsednik Saveza novčanih i osiguravajućih zavoda Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu; potpredsednik Društva prijateljev ustava u Pragu te sarađuje još u raznim drugim nacionalnim i kulturnim udruženjima. IZ NASIH KLUBOVA

Svi klubovi 77 distrikta pridruzili se zalosti engleskog naroda i odali postu velikom kralju Gjuri V.

_R. C. Baéka Topola bavio se ekstenzijom i unutarnjim klupskim radom. — Za nevoljne sakupljeno Din 220.—-.

28