Jugoslovenski Rotar

prijatelji, koji su često puta zajedno radili sa Omladinom, koji su čvrste ruke, dobre discipline, a u isto vreme koji su oprobani vaspitači i dobri roditelji.

Ako naše Rotarstvo prihvati ovakav rad Omladine za vreme ferija onda bismo toj Omladini ojačali i sve druge vrline, sa kojima ·treba da je okićena.

Životom u takvim velikim zajednieama, u kojoj rade svi za jednoga, jedan za sve, razvijali bismo svest o socijalnim zajedničkim dobrima, oplemenjavali bismo se, jer svakodnevno druzenje, dogovaranje, savetovanje, veselo svrSavanje raznovrsnih sitnih i krupnih poslova, zajedтека briga i radost, jačalo bi druželjublje, jačalo bi svest o potrebi zajednice, bili bismo i snošljivi, jedni prema drugome, ukratko rečeno postajali bismo kulturniji, socijalniji, prema tome i moralniji. U ovakvim zajednicama učili bismo omladinu boljoj disciplini boljem redu i većem požrtvovanju. U ovakvim zajednicama stvarali bismo od neodlučnih, nevičnih, često neproduktivnih omladinaca. hrabre, okretne, ponosne, radne i trudoljubive mlade ljude, jer u tim zajednicama često se puta treba i pomučiti, zapeti i preznojiti da bi se došlo do cilja, a sve to dobro deluje na decu i mladiće, jer ih ovakav rad mami; oni su željni samostalnih poslova, oni su ponosni kada nešto sami postignu i završe. Taj momenat igra veliku ulogu kod dobroga vaspitača, i on će ga iskoristiti na opšte dobro i pojedinca i cele grupe.

Život omladine, koju bismo želeli da vidimo na ovakvom jednom poslu, pretstavlja: veliku školu života, pretstavlja uporedno jačanje duha i tela, i to u radu i stvaranju, koje omladina oberučke prima, s oduševljenjem svršava, i raduje se svome delu.

Život pod šatorima jako se dopada deci, on im imponuje, osećaju da su mali vojnici, vole da slušaju po vojnički, vole da ih truba budi i uspavljuje, vole da sa tobošom koračaju. Tu platnenu kućicu oni svesrdno čuvaju čiste njene prostorije, i sa zadovoljstvom vešaju u njoj svoje sitne stvari. Postelja u šatoru, milija je od svake perjane i svilene postelje.

Kada je ružno vreme, kada je kiša, oni su kao vrapci u svojim platnenim kućicama: larmaju, cvrkuću, pevaju, i munja se ne plaše.

U ovakvim letovalištima, gde zdravlje caruje, gde preko celog dana provejava smeh, šala i vedar duh, nema svađa, zađevica, uvreda i neraspoloženja. Za ovo nema se kad, jer ozbiljni vođi, rutinirni vaspitači, nedozvoljavaju da se do ovoga dođe, u radu i poslu prašta, se više, i blažije se postupa.

Ove škole rada u prirodi, ne zanemare nimalo ni slab uspeh đaka, ako su ga imali za vreme školske godine. Još prvih dana ponikne tečaj, koji pokupi sve ovakve slabe đake, pa ih sa starijima svakodnevno poučava, upućuje na rad, ispituje, i najzad sva ova deca postignu, što su ranije propustila, a time je roditeljima skinut veliki teret. Njihova deca ojačala su i telesno i umno.

Rad u kuhinji takođe se vrlo lepo iskoristi. Kuvarica je tada velika ličnost, ona je obično šef »tečaja za kuvanje«. Kroz njenu školu prođu svi đaci u Letovalištu, a najviše devojčice, kojima i ostane u glavi kako se koje jelo kuva, dok muškarci cepaju drva i lože vatru.

Vreme mi ne dozvoljava da obuhvatim i druge poslove za Život u Taboru, kao što su pripremne radnje u kojima treba izneti ceo postu-

61