Jugoslovenski Rotar

рак Како se dolazi do dana, kada će se podići šatori. Zatim, kakav treba da je teren za letovalište. Koji su bitni uslovi bez kojih teren ne bih mogao biti. Vredno bi bilo progovoriti i o odelu učesnika sviju kategorija, a sem odela neophodno bi bilo potrebno izneti i koje i kakve sve stvari treba poneti za ličnu i za zajedničku upotrebu. Tako isto vrlo je važno istaći, koga sve treba povesti na ovaj posao i koliki broj lica; da li samo zdravu decu ili i bolešljivu, šta bi se specijaliziralo sa, kojom grupom i t. d., i t. d.

Naročitu pažnju trebalo bi pokloniti uređenju Letovališta; o tome bi se imalo mnogo što šta reći, a naročito bi trebalo raščlaniti raspored rada u Letovalištu preko dana i preko celoga boravka: kada treba ustati i leći, šta treba raditi pre podne, šta posle podne, kako treba da teče taj rad, ko treba da ga izvodi, i šta da radi i t. d., i t. d. Posao je zaista, složen ali i blagodaran, jer svaki čas, i svaki dan donose po kakav dobar rezultat, po kakav uspeh, kome se svi raduju i koga svesrdno Dpozdravljaju. Ali, ostavljam da sve ovo detaljno, iznesem drugom prilikom, kada se bude ovoj temi poklonila. još veća pažnja.

Završujući ovaj svoj referat, ja sam neobično zahvalan bratu Cuverneru što mi je pružio ovu priliku te sam mogao da progovorim o temi koju inače volim i koju sam u svome životu više puta iznosio, napominjući da će mi biti veoma drago, ako naše Rotarstvo što pre otpočne rad sa Omladinom, koji je od neocenjive koristi ne samo po nju već i po celo naše društvo, državu i narod. Verujem da bismo od toga dana uzdigli i unapredili mnogo više naše Rotarstvo.

Najzad: »na mlađima svet ostaje«, na mlađima i Rotarstvo ostaje.

E) ODBOR ZA MEĐUNARODNO SLUŽENJE

Kako pretsjednik, Dr. Jozo Poduje (R. C. Zagreb) nije mogao doći na sastanak konferencije, to je pretsjedavao tom odboru Dr. Ulikse Stanger (R. C. Split), a dužnost tajnika vršio je brat Pavle Fischer (R. C. Banja Luka). Referat održao je brat Edo Marković (R. C. Beograd) ito:

ROTARSTVO KAO INSTRUMENAT SARADNJE SLAVENSKIH NARODA

Uporedo sa stvaranjem nacionalne svijesti rađa se kod pojedinih slavenskih naroda i svijest o njihovoi međusobnoj povezanosti: misao slavenske zajednice. Veličina Slavenskoga roda, naročito kod manjih slavenskih naroda, šta više, jedan je od najjačih podstreka samosvijesti, tako potrebne u prvim počecima narodnoga buđenja. U tim vremenima slavenskoga romanticizma slavenski narodi smatraju Slavenstvo kao zajednicu naroda koje treba da veže izvjesna solidarnost diktovana, ne toliko zajedničkim interesima koliko, prvenstveno, istim porijeklom t. j. nacijonalnim srodstvom koje ih odlikuje zajedničkim karakternim crtama i intelektualnim i osjećajnim, između ostaloga svijeta — i nameće im

62