Jugoslovenski Rotar

odkod sila in moč, ki se izraža v njegovih delih, ki se zde nadčloveške že po svoji rokodelski strani. Odgovoriti sem si moral, da tu ne gre za telesno moč, ampak za moč duha, katerega vejanju ni zapreke. Umetnost je namreč najvišja strast, pozabljenje vsakdanjih telesnih meja, rast preko vsakdanjih naravnih pogojev v nadčloveško, pri izjemnih nadarjenostih kar v titansko zmožnost. Če človek Meštrovića opazuje v njegovem okolju, v ateljeju, ima vtis prav te najčistejše in nepremagljive strasti do ustvarjanja, ki je značilna za čistokrvnega umetnika. Iz te strasti izvira tudi navadnemu človeku nerazumljiva plodovitost, bujnost domišljije, nepreračunljivost v uspehih in titanska zmogljivost, ki jo toliko občudujemo na Meštroviću. Značilno je, da je vprav Meštrović napisal enega najglobljih esejev o Michelangelu, s katerega titansko potenco se je nekajkrat spustil naravnost v tekmo. Meštrovićevo delo tudi dokazuje, da velik duh objema vse nianse človeške duše od nežne in pobožne zbranosti do pretresljive ekspresivnosti in skoraj absolutne, nadčloveške, monumentalne veličine.

Pot za Meštrovićem je danes ena najhvaležnejišh turističkih poti po Jugoslaviji, saj njegovo delo obsega našo celoto od Ljubljane do Cetinja in od Jadranskega morja do Beograda. Kdor ima srce odprto za umetnost, se bo obogačen vračal s take poti.

TURSKI NAROD I NJEGOVO KULTURNO ZBIVANJE

Predavanje rot. Sulje Bajraktarevica na sastanku R. C. Zagreb, 21. X. 1940

Postojbina Turaka je Turan, ogromna visoravan u centralnoj Aziji između Tibeta i Kine na istoku, Sibirije na sjeveru, Kaspijskog mora na zapadu i Irana na jugu.

U ovoj oblasti jedne rasne i jezične zajednice, kojoj su u pradavna vremena vjerojatno pripadali i Mongoli i Tunguzi, živjela su nomadska plemena sa svojim poglavicama. Neki od ovih poglavica razviše se u velike vladalačke pojave, koje susrećemo u povijesti. Iz ovih nomadskih grupa ponikao je i turski narod sa svojim turanskim rasnim karakterom. Dok je kod sjevernih skupina ovog turanskog područja prevladavala mongolska rasna crta, južni ogranci OVe zajednice imali su umjerenu veliku gracilnu građu tijela, sa umjereno dugačkim licem, jakim ravnim nosom, visoko i strmo čelo te bujan rast kose. Ove rasne odlike imadu i Turci. Prema službenoj teoriji današnjih turskih naučenjačkih krugova Turci pripadaju bijeloj rasi i istočnom tursko-mongolskom ogranku Kavkaskog stabla.

Dvojica braće turskog plemena već u šestom stoljeću vladaju sa dva velika carstva, koja se prostirahu od Mongolije i sjeverne granice Kine pa sve do Crnog mora. Mnogi grobni natpisi u klinastom pismu sličnom runama iz god. 731 i 734 su najstariji spomenici turskog jezika. Njihov narodni život izražavao se tada u gozbama nakon lova i pljačke.

198