JUS standardizacija
82
zdrave temelje koji će omogućiti njen pravilan razvitak i najbrže savlađivanje velike zaostalosti u građevinarstvu, a perspektivno i njeno izjednačenje po stepenu tehničke usavršenosta sa drugima, danas daleko razvijenijim industrijskim granama. Planiranje je jedan od osnovnih principa socijalističke privrede, pa bi prema tome trebalo usvojiti svaku omu meru koja može doneti izvesnu ekonomski sređenost i racionalnost i suzbiti pojavu anarhičnosti u određenoj Dprivrednoj delatnosti. Takva mera je i modularni sistem u građevimarstvi. : Primena modularnop sistema kod projektovanja učiniće se mnogim, nedovoljno obaveštenim projektantima kao neko sputavanje slobodnog arhitektonskog i umetničkog stvaranja. Modul, kao jedinica mere, zatim koordinacija dimenzija i standardizovani fabrički izrađeni elementi i uređaji, pretstavljaće za njih kočnice koje će im onemoglćavalti lako proizvoljno .dimenzionisanje i iziskivanje bezbroj potpuno različitih elemenata za njihovo projektovanje — što onemogućava serijsku masovnu proizvodnju, pošto se takvi elementi moraju izrađivali skoro svaki pojedinačno, na zanatski način. Unošenje izvesnog reda u dimenzionisanju projekta i njegovih detalja putem korišćenja modularnog sistema ne znači ograničavanje uloge arhitekte u pogledi koncepcije i kompozicije projekta. Koliko je ovo tačno vidimo iz činjenice da modul —. jedinica dimenzija — nije nova fvorevina; klasična arhitektura je u svoje vreme koristila modularni sistem i to u Egiptu, Grčkoj, Rimu itd., a mnogi slavni arhitekti kao na pr. Vitruv, Mikel Ande!o, Blondel, upotrebljavali 'su modul u projektovanju svojih remek dela. Ali ovaj modul bio je u stvari prvenstveno jedinica proporcionalnosti, te je kao takav doprineo stvaranju izvanrednih umuetničkih dela u arhitekturi. No zavisi od arhitekte i njegovog talenta da li će i u današnjoj primeni modularnog sistema istovremeno postižući znatne uštede i racionalnost u građenju, umeti da dođe do one estetske forme i sadržine koju su, tim ptttem, otkrili navedeni klasičari. Modularno pro.jektovanje, pored toga što će zahtevati izvesni samodisciplinu arhitekte - projektanta, daće i mnogo olakšice ı tome što neće biti potrebna razrada detalja jer će se ovi dobiti gotovi, čime će se skratiti i rokovi projektovanja. Osim toga, ako se izvesni projektovani elementi i materijali ne mogu nabaviti, lako će se izvršiti njihova zamena, jer će i drugi raspoloživi materijali i elementi biti dimenzionisani po istom sistemu i moći će isto tako dobro da se uklope u predviđenu konstrukciju. Izmena pojedinih detalja neće uticati na nominalne mere u projektu. Ali, zato kod industrijskog građenja znatan deo radova preći će sa operative (izvođača) na projektanta, jer je ovaj dužan da reši pre izvođenja sve one probleme koji inače stvaraju teškoće na gradilištu, usporavaju i poskupijuju izvođenje. Najvažniji zadatak za projektanta postavlja se baš pri samoj fabrikaciji elemenata i delova, jer on mora određivati njihove tehničko osobine pridržava-
STANDARDIZACIJA
jući se osnovnih pravila koordinacije u okviru modularnog sistema, a me da to radi proizvođač.
Najzad, opšti razvitak tehnike, koji se danas brzim tempom razvija, prestizaće, kako to kaže poznati nemački arhitekta E. Neufert, svakog onog arhitektu koji još uvek sanja o individualno — zanatski stvorenoj kućnoj idili — Dovlastici samo onih ljudi koji su posredstvom industrijalizacije zarađivali odgovarajuća sred-
stva ili pak ova dobijali nasleđem, a čiji način.
Života dobija sve više dekadentan karakter. »Evolutivni životno-stvaralački tip arhitekta, ne samo da će priznati kao socijalno nadasve poTreban, logički razumljiv i umetnički poželjan razvitak industrijalizacije građenja, već će se postavili na čelo takvog razvitka.«
Osnovni i prvi zadatak kod usvajanja moduJlarnog sistema je određivanje osnovne, najmanje zajedničke jedinice mera — modula. Modul mora biti tako određen da se može koristiti kao najefikasnija osnova za koordinaciju svih dimenzija građevinskih materijala, elemenata i delova. Ne sme biti ni suviše mali, je bi prouzrokovao nepotrebno veliki niz različitih mera a fime otežavanje i neracionalnost serijske fabričke proizvodnje, dok bi opet suviše veliki modul onemogućavao postizanje pravogz cilja, jer ne bi bilo moguće tačno uklapanje elemenata i delova međusobno, niti u jednu određenu celimu. Najpodesniji modul mora ·dati mogućnost maksimalne praktične standardizacije i istovremeno. dovoljnti elastičnost projektovanja, estetiku mera i proporcija zgrada i elemenata. Mora se voditi računa da uvođenje modularnog dimenzionisanja građevinskih materijala, •elememata i oprema, izazove što manje poremećaja, izmena i Iroškova u Već poslojećoj građevinskoj industriji. U cilju razmene ili pak korišćenja produkata drugih zemalja mora se modul tako odrediti da je u što boljem skladu sa već uspostavljenim modularnim sistemom u inostranstvu. Najzad ne treba zaboraviti osnovno pravilo, da modularna normalizacija bude što jednostavnija, tj. da veličina modula bude prost broj i da je u okviru već postojećeg uobičajenog sistema muera. Svi ovi uslovi iziskuju ozbiljne i detaljne studije, kao i praktične opite. Module različitih veličina treba ispitati u odnosu ma glavne građevimske mate'rijale — opeku, betonske elemente, elemente od drveta i stolariju, keramičke proizvode, opreme, 'razne podove, zatim ı odnosu na mere pojedinih građevinskih objekata i njihovih arhitektonskih elemenata, i to: po horizontali i vertikali, kao na pr. osnove industrijskih objekata, stanova i njihovih komponenata (kuhinje, kupatila itd.), zalim, prozora, vrata, stepeništa, spratnih visina itd. Ceo rad oko određivanja modula na ovako postavljenoj osnovi, deli se na različite komisije, koje svaka za poseban materijal ili elemenat proučava i istražuje najpovoljniji modul. Od svih tako pripremljenih predloga odabira se onaj koji najbolje zadovoljava sve glavne uslove opštoj primeni. Na taj način, već su uvedeni i proučeni modularni sistemi u mnogim tehnički razvijenim zemljama.
re_ı— — _. . — — GI GR E i — — e e —
pouzzoOuu
ZA JAIAAAIAGRIAAAAN A AAA N AA OGJA
|