JUS standardizacija

BROJ ?2 SEPTEMBAR 1950

U SAD je Američko društvo za standardizaciju (American Standards Association) izdalo standard A 692. 1—1945. ”Američka standardna osnova za koordinaciju dimenzija građevinskog materijala i opreme”, i „Američka standardna osnova za Dbetomske i keramičke modularne elemente”. Na projektu ovih standarda radili su Američki institut arhitekata (American Institute ol! Architects) i Savet proizvođača (The Prodiucers Columcil, Imc.). Ovim standardima određena je kao modul dimenzija od 4 cola, što odgovara metričkom sistemi 10,16 cm. Povezivanje dimenzija građevinskih materijala i oprema, sa dimenzijama projekta, vrši se pomoću osovimske mreže sa jedinicom mera — 4 cola. Standard za keramičke i betonske elemente određuje dimenzije celih komada, a takođe i dopunskih i to: za keramičke visine — 92,9/3”, 4”, 6”, 8”, 12”: dužine — 8”, 19”, 16”: debljime — 2”, 4”, 6”; 8”, 10” i 19” dop. — Standard određuje debljine spojnice — 1/2” i 3/8”. Za betonske blokove standard propisuje sledeće dimenzije: visina 2.070 00 JA 5 1/0. 06. 7: dučinaj — 07. 027) 16”, debljina, kao kod betonskih elemenata. Debliina spoinica je 3/8”. Dozvoljeno otstupanje je 1/8”. Modularni sistem već je praktično primenien u SAD i to na izgradnji stambenih zgrada — Industry Engineered House Program. Proučavajući ove objekte, Univerzitet u Ilmoisu ustanovio je da je za 25% postignuta ušteda ı radnim časovima. Modularna koordinacija takođe je primenjema i ma velikim objektima, kao na pr. „The Belvue Hospital Nurses Home w New-York-u, administrativna zgrada Univerziteta n Kaliforniji i dr.. Objekat ”The Postal Center Building” projektovan je za 99 radnih dana, a izgrađen za 72 dana. Objekat obuhvata preko 60.000 m.

Modularni sistem sve se više propagira u iSAD, te u tom ciliu razne državne ustanove i dr. ustanove za stambemu gradnju (Housine and Home Finance Agency) razvijaju naročitu delatnost. U Sovjetskom Savezu već duže vremena projektamfi koriste razme sisteme uWwnificiran:h dimenzija u građevinarstvu, le se zbog toga došlo do velikog obilja dimenzija gzrađevinskih detalja, što je dovodilo do neracionalnosti u građenju. Međutim, određena je specijalna modulska komisija pri Tehničkom savefu Ministarstva građevina teške industrije, koja je organizovala | preuzela rukovodstvo nad svim radovima raznih projektamskih i maučno-istraživačkih uuslanova ma polju razrade modularnog sistema. U vezi s lim prolčeni su projekti mdustrijskih, administrativnih, stanbenih i društvenih zgrada, a takođe su ispitani betonski, armirano-betonski i gipsani proizvodi; zatim proizvodi od metala, drveta i dr. Na osnovu rezultata toga rada, objavljeno je u „Tehmičkim standardnim propisima”, u III del, poglavlje „Jedinstveni modularni sistem u građevinarstvu”. U tim propisima dao je obrazloženje Modu!arnog sistema, odreden je obim njegove primene i utvrđena je veličina modula od 10 em. Sve važnije dimenzije zorada i uređaja moraju se dimenzionisati prema modulu,

383

a na osnovu loga se zatim određuju dimenzije elemenata i uređaja. Apsolutne vrednosti dimenzija određuju se prema različitim vrstama zgrada. Tako, na primer, za administrativne zgrade i pomoćne prostorije industrijskih zgrada propisuju se visine od 320, 360 i 400 cm, a osovinski razmaci u podužnom smisli — 400 cm. itd.. Međutim, da bi se uprostilo dimenzionisanje velikih dužina, uzima se kao osnova za računanje, Višestruki modul, na pr. 5 m, 10 m i sl. Tako jedna medđuspratna visina, ili osovinski razmak stubova, mora biti deljiv sa petostrukim ili većim modulom.

Dimenzije građevinskih proizvoda masovne 'izrade, date su u I delu propisa, a određene Su na osnovi analize najverovatnijih slučajeva kombinacija proizvoda u različitim konstrukcijama. Za one e!emente za koje tu nisu date dimenzije, data su uputstva i za njihovo računanje.

Prema mišljenju sovjetskih stručnjaka, »iuno'šenje jedinstvenog modularmoz sistema u ehničke standardne propise, pretstavlja najveći uspeh sovjetske građevinske tehnike i uticaće na dalji progres u svima granama građevinarstva«.

Visoki troškovi građenja preistavliaju jedan od glavnih socijalnih problema u Švedskoj, te je procenat prihoda koji se odvaja za plaćanje stana često plta nesrazmerno. veliki, iako većina porodica živi u jednosobnim ili dvosobnim stanovima. Da bi se postibla racionalizacija na tom polju, započeta je opšta standardizacija gcrađevinskogz materijala, a zatim, kao još efikasniji način, preuzelo se proučavanje koordinaciie dimenzija. Građevinska sekcija Švedske orgamizacije za standardizaciju, uz materijalnu pomoć Švedske industrijske federacije, na osnovi Višegodišnjih proučavanja i radova, izdala je Izveštai o modularnoj koordinaciji. Prema ovome projektu, predlaže se, pre svega, usvajanje modua od 10 cm. Proučeno je pitanje dimenzionisanja skoro svih građevinskih materijala i delova, naporedo sa ispitivanjem modula različiTih dimenzija. Konstatovano je da se sadašnje dimenzije opeke 7,5 % 25 cm ne mogu lako uklopiti u modularni sistem mera sa usvojenim IlOdulom od 10 cm. Zbog toga se predlažu nove dimenzije opeke, koje su najpribližnije starim dimenzijama, a mogu biti u okviru modularnog sistema — 957 X 193 X 85 mm. Ove dimenzije su rezultat matemaličkih ispitivanja na polju pojediriih konstrukcija i elemenata od opeke.

Laki betonski blokovi prema dosadašnjim standardizovanim dimenzijama takođe se ne mogu uklopiti u modularni sistem, te se predlaži nove mere 8300 >X 400 mm ili 300 % 500, mm, koje će omogućiti znatnu racionalizaciju. |

U pogledu produkata od drveta, modularno dimenzionisanje je veoma povoljno i donosi Vveliku: racionalizaciju. Sadašnje mere nekih maTerijala — šper-ploča i dr. moosu se složiti sa modulom od 10 cm.

Za dimenzionisanje stepeništa, prozora, Vrala, podova, pokazuje se kao majpovoljniji modul od !0 cm, jer se mnogi sadašnji proizvodi mopu, bez menjanja, uklopiti u modularni sistem,