JUS standardizacija

PO

STANDARDIZACIJA

Čvrstoće cementa posle 7 dana

80 Pie ' wo S «5 x =) = a az < vi : :E MAKSIMALNA < |; < = Z 3oo < sv · o SREDNJA FE | – 3 200 OL: aN-- : S (A, 87 BRO) }SPITIVANJA, >U | Aoo | | | MINIMALNA co o o = cd m Ku [0 = = – ~ o < | O ~ ~ <: m [a] 13) w | M Lay : M ~ KJ = ~ ___ OJ O S O OOU 0 OLUUJ ZO O IO SOLO. 0 O

Grafikon ispitivanja vrsta slovenačkog cementa (po ing.šBrilly-t)

U Srbiji se pre rafa u glavnom upotrebljavao BEO-

ČINSKI i: POPOVAČKI CEMENT.

Popovački cement poznat je uopšte kao cement odličnog kvaliteta. Takav je bio pre rata, takav je i danas; zato konstatujući ovo nećemo njime više da se bavimo, jer je predmet ovog članka raspravljanje samo o nestandardnim cementima. i

Što se tiče beočinskog zementa ovaj je u predratnom periodu 1935-1940 g kod svih 15 zvan'čno registrovanih ispitivanja kod Zavoda za ispitivanje materijala Min. građevina u Beogradu prebac'o propisanu čvrstoću od 400 kg/smš. Minimalna čvrstoća na pritisak posle 28 dana iznosila je 530 kg/sm*, srednja 555 kg/sm*", a maksimalna 645 kg/sm*. |

U Sloveniji pre rata upotrebljavan je većinom visokovredni cement iz Trbovlja. Prema dokumentaciji »Cement 'n beton« Novator br. 5—6—7, 1950 g. Ing. Brilly-a u periodu 1928—1940 g zvanične su probe pokazale, da je propisana čvrstoća cementa na pritisak od 400 kg/sm* posle 7 dana postignuta u 189 slučajeva od ukupno 190 ispitanih slučaja, što praktično znači 100%. Minimalna čvrstoća cementa iznosila je 397 kg/sm*, srednja 552 kg/sm”, a maksimalna 767 kg/sm*. — Režultati dobiveni ispitivanjem oscilirali su od _ 1% do — 92% od propisane norme, znači da je pre rafa i frbovljanski cement bio odličnog kvaliteta, kvaliteta konstantno boljeg od propisanog.

U Hrvatskoj i pre rata korišćen je cement iz fabrike u Podsusedu, kao \j splitski cementi. Ovi cementi — haročito splitski — spadaju u najbolje naše cemente; služili su za izvoz (kao i danas), i zadovoljavaju evropsku normu kvaliteta cementa, što je opšte poznato.

Pre rata bila je mnogo manja potrošnja | mnogo teža prođa cementa u zemlji, pa su fabrike sementfa zbog konkurencije morale vel'ku pažnju obraćati kvalitetu cementa. Pri tome su fabrike imale sve povoline uslove, a medu ovima sasvim miran fempo rada, odličan inostrani ugali Ifd. šfo je omogućavalo lako postizavanje dobrog kvaliteta cementa. tako da pre rata nije bilo problema sa cementom. Sve fabrike, bez razlike, izradivale su standardan cement, čiji je kvalitet redovno premašivao propisanu normu. — Beton pre rata, i ako rađen mnogo primitivnije nego danas — bez granuliranja i pranja šljunka, bez kontrole doziranja vode | sa ručnim nabljanjem zadovaljavao je uglavnom propisani kvalitet.

Prema ličnom iskustvu pisca ovog članka, napr., sa predratnim: visokovrednim beočinskim cementom uz propisan način pripreme | ugradivanja betona, postizavalo

se lako sa svakim kg upotrebljenog cementa 1 kg/sm? čvrstoće na pritisak, tj. marka betona 300 postizavala se bez teškoća sa 300: kg specijalnog cementa, što je danas realno moguće postići jedino sa super cementom Splitskim, popovačkim, iz Podsuseda i iz Koromačina ali ni sa kojim drug:m, ma da je danas izrada betona mnogo bolja nego pre rata. .

Što se tiče kvaliteta cementa, posle rafa se-sfanje kod nekih fabrika u mnogome izmenilo.

Za potrebe obnove, a zatim prema Petogodišnjem planu izgradnje naše zemlje, č:ji je obim višestruko premašio predratni, nastala je potreba za mnogo većim količinama cementa nefo pre rata. Tempo produkcije moTao je biti forsiran (fors'ra se i danas još jer su potrebe danas Još veće) i fo je dovelo do opadanja kvaliteta cementa kod nekih fabrika.

Kod beočinskog cementa za vreme okupacije 71041—1944 g nemamo. podataka, dok se posle oslobođenja kvalitet kretao ovako:

1945 g ispitanih 5 uzoraka dali su čvrstoće na pritisak: minimum 360 ke/sm*, srednje 410 kg/sm", maksimum 480 kg/sm*, tj. čvrstoće su oscilirale od —10% do — 20%. (Vidi grafikon ispitivanja beočinskog cementa).

1946 g probe su pokazale čvrstoću na pritisak minimum 945 kg/sm? i maksimum 570 kg/sm". Beočinski cement je, dakle, u 1946 g ponovo (ali za kratko vreme) došao u blizinu svoga predratnog kvaliteta.

1947 g ispitftano je 18 uzoraka cementa. Pri tome minimalna čvrstoća dala je 335 kge/sm*, srednja 478

kg/sm", a maksimalna 650 kg/sm?*. Kvalitet je oscilirao ·

između —16,5% | — 62,5% od norme. Tri probe podbacuju normu, tj. 17% cementa.

TRBOVLJANSKI CEMENT. — Za vreme 1941— [045 g nemamo pođataka o frbovljanskom cementu.

1946 g od 9 :spitanih proba odgovorila je bivšim jugoslovenskim normama, tada još u važnosti, 89% proba. Čvrstoća na pritisak, posle 7 dana, kretala se od 397 kg/sm do 545 kg/sm" (vidi grafikon ispitivanja slovenačkih cemenata), tj. od —1% do — 36% norme.

1947 g od 22 probe izvršene po jugoslovenskim normama odgovaralo je normi još samo 23%. Minimalna čvrstoća na pritisak iznosila je 256 kg/sm*, a maksimalna 537 kg#/sm*. Razlikovanje kvaliteta je bilo od —36% do - 34%. Kvalitet trbovljanskog cementa, je dakle, postao neujednačen.

Da bi se ofklonila var:jabilnost cementa, koja se, kao šlo smo videli, kod pojedinih fabrika (kod produkata za

•

e ii aza aa eri

OP eee nina a