JUS standardizacija

će

77 772 ; f

Đ K 389,6 :380.983 (497.1)

BILTEN SAVE ZNME. KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

Godina 19592

Januar i ) Broj 1

NAŠIM PRETPLATNICIMA

Počev od prvog broja za 1952 g., bilten „Sılandardizacija“ izlazi u n”Šifo smanjenom obimu, a i u skromnijoj opremi. Ove mere bile su uslovljene iz više razloga. Pre svegoe, bilo je neophodno da se sniz? frošhovi stampe, Jer dosadašnja preitpla:a nije mogla da ih pokrije. Pored toga, pomeranje cenovnika štamparskih usluga naviše, koje teh treba da usledi, zahteva da se traži rešenje koje će biti u skladu i sa mogućnošću izdavanja biltena „Standardizacija* i sa inferesom samih pretplatnika. __ -

Upozoravajući pretplatnike na izloženo, napominjemo Još jednu važnu činjenicu.

IT pored nastojanja da se snize troškovi štampe bilfena, ne postoji mogućnost da se u ovom trenulku

odredi fiksna cena pojedinom primerku i fiksna godišnja prefplata. Prema fome, cena naznačena u OVONL DrVOm!

broju, ustvari je samo akontacija jer štamparska preduzeća nisu u mogsućnosfi da već sad dadu SVOJE nove CČnovnike, pa Ce Isfi imafi refroahfivno dzistvo Rad se objave. -

Iz navedenih razloga mole se svi dosadašnji prefplatnici, kao i svi inferesenti koji fek žele i treba da se preiplate na bilten „Standardizacija“, da fo učine bez odlaganja. Eveniualnu razliku pretplate, izazvanu novim cenama štamparskih uslugd, pretolatnici će uplatiti naknadno, na osnovu obračuna koji će im biti dostavljen.

Redakcija biltena „Stanđardizacija“

STANDARDIZACIJA U SVETLU NOVIH EKONOMSKIH MERA

S ovim brojem, bilten „Standardizacija” stupa u treću godinu izlaženja, dočim je rad na organizaciji izrade standarda za jednu godinu stariji. U očevidTiom: bilansu dosadašnjeg rada može se zabeležiti: 12 izdatih brojeva biltena „Standardizacija”, oko 600 predloga standarda iznetih na javnu diskusiju, USDOstavljanje veza i redovno održavanje neposrednog kontakta sa svima nacionalnim organizacijama za standardizaciju u svetu (osim organizacija sa područja sovjetskog bloka), učlanjenje u Međunarodnu organizaciju za stanđardizaciju (ISO) i u Međunarodnu elektrotehničku komisiju (TE.C), organizovanje, javnosti pristupačne standardoteke sa oko 50.000 stranih standarda. Drugi deo bilansa, koji je manje uočljiv, ali koji je isto toliko važan, jeste moralno propagandni faktor. Zahvaljujući dosadašnjem radu, sVest O važnosti i koristi standardizacije za privredu

doprla je i do stručnih i do nestručnih kadrova, koji,

su doskoro vodili o tome malo računa.

Pokušaji rada na standardizaciji datiraju još od ranije; ali ovaj poslednji, neprekidan interval, traje skoro već pune tri godine. Rad je do u najnovije vreme obavljan s puno teškoća, subjektivnog i objektivnog karaktera. Počeci toga intervala datiraju iz vremena gotovo neposredno posle rezolucije Informbiroa, iz doba najteže borbe naših naroda za svoj opstanak. Takve standarde, koji bi, „kao rezultat kolektivnih napora svih ekonomski i sfručno-tehnički zainteresovanih faktora, trebali da pretstavljaju optimalna rešenja za našu privredu kao celinu, nije se moglo ostvariti u to vreme. U eri administrativno-distribuTIVnog načina poslovanja, privredna preduzeća, ustanove itd, nisu bila ekonomski zainteresovana ni.na izradi, ni na donošenju standarda. Tek mali krug tehničkih stručnjaka poznavao je i osećao potrebu standardizacije, polazeći sa čisto sfručmo-tehničkog

STANDARDIZACIJA

Godrna 1959 | Br. ı | Strana 1—19 ·

stanovišta. Zbog toga, u to se vreme mogla sagledati

samo mogućnost. da prema uzoru na Sovjetski Savez, ~

standarde izrađuju službenici određenog organa državne uprave i da njihova: primena sledi samo po naređenju državne uprave. U našoj zemlji, međutim, standardizacija je krenula već u samom začetku unekoliko različitijim putem. U prvom redu, nastojano je da se spreči koncentracija velikog broja stručnjaka kod jednog organa državne uprave, a zato nije postojala ni mogućnost. Drugi nužan faktor pretstavljala je činjenica, da je u to vreme već postojala tendencija za zbacivanje okova administrativnog poslovanja, odnosno, tendencija za prelazak na princip ekonomske zainteresovanosti privrednih jedinica i ljudi amgažovanih u njima. S druge strane, trebalo je voditi računa i O ostacima primitivnosti u našoj privredi, zbog koje je postojalo relativno malo naših ljudi koji su imali potpuno jasne pojmove o standardima i standardizaciji. Zato se pred novoformirani organ za standardizaciju postavilo rešavanje sledećih osnovnih probicma: 1. upoznati što širi krug stručnjaka, a po mogućnosti i ostalih interesenata sa potrebom i koristima standardizacije u privredi, i

2. dati standarde koji bi zaista odražavali mogućnosti proizvodnje i potrebe potrošnje.

Na rosao oko izrade projekata predloga standarda povučem je priličan broj honorarnih saradnika, koji su se regrutovali među najboljim stručnjacima u zemlji. Njima je stavljena na raspolaganje i potrebna literatura, a naročito standardi stranih zemalja, tako da je i to, Jednovremeno sa dejstvovanjem biltena „Standardizacija”, pretstavljalo najbolji način za popularizaciju standardizacije. Zadatak tih saradnika bio je da izrađuju predloge standarda, koji su, u to vreme, stavljani do znanja zaiteresovanoj javnosfi ·putem

Beogra?, 7-1-195%