JUS standardizacija

biltena „Standardizacija”. U principu, takav način rada bio je zaista demokratski, pa je svako pravno i fizičko lice imalo mogućnost da učestvuje pri tome radu svojim primedbama i dopunama na predloge

standarda. Međutim, do u najnovije doba, to se uče-_

stvovanje izražavalo samo ako je postojala lična, finansiska zainteresovanost pojedinaca koji su bili za to naročito angažovani od Savezne komisije za standardizaciju. Ta saradnja sa strane privrednih preduzeća i privrednih ustanova, koje bi to trebalo da čine zbog vlastite ekonomske zainteresovanosti, uglavnom je posve nedostajala, osim kod manjeg broja zaista naprednih preduzeća.

Pri dosadašnjem načinu, po adminstrativno-distributivnom sistemu poslovanja, to drukčije nije ni bilo moguće. Tek, novim merama u privredi i novim privrednim sistemom dolazi do postepene promene i u pogledu zainteresovanosti preduzeća za standardizaciju. Preduzeća počinju sad da posluju u uslovima slobodnijeg delovanja ekonomskih zakona u proizvodnji i raspodeli dobara, pa tek sada mogu i standardi da dolaze do svog izražaja, ne samo kao tehnički, već i kao ekonomski faktori. ĐĐ

Sve ovo bili su objektivni uslovi koji dosad nisu dozvoljavali razmah standardizacije, ali pored njih postojali su i subjektivni uslovi. Kao važam razlog zbog koga standardizacija nije još u našoj privredi zauzela mesto koje joj pripada, jeste neshvaćanje u pogledu kadrova, kako u centralnom aparatu, u samoj

Komisiji, tako i u pojedinim privrednim granama, izu-”

zevši mašinogradnju.

Zbog svih tih razloga, a „ıprkos znatno uloženog napora, sav. dosadašnji rad, prikazan u ovom bilamsu, iako zamašan, ipak možemo smatrati samo kao pripremni, jer dosada ni u jednoj privrednoj grani taj rad nije doveo do cilja: do donošenja definitivnih slandarda. -

Poslednjom reorganizacijom državnog aparata po-

Rkrenuto je i pitanje standardizacije. Kompetencije

svih ukinutih saveta Vlade FNRJ, koje su oni trebali da obavljaju u smislu Uredbe o jugoslovenskim standardima, saveznim propisima kvaliteta proizvoda ı proizvođačkim specifikacijama (Sl. list FNRJ 1751), prešle su na Saveznu komisiju za standardizaciju. Na taj način, Savezna komisija za standardizaciju postane centralni organ za organizaciju izrade i za donošenje standarda, jedinstvenih za čitavu teritoriju PNRJ.

U vezi sa novim ekonomskim načinom poslovanja

u privredi i sa popunjavanjem kadra, koji će sad moči, manje-više, da normalno dejstvuje, nameće se kao neminovan i novi princip i nova tehnika rada na standardima, i pre njihovog donošenja i kod donošenja. - e

Osnovni princip treba da bude: rad na izradi i

donošenju standarda interes je ekonomski, tehnički i maučno zainteresovanih proizvođačkih i potrošačkih preduzeća, naučnih ustanova, organa državne uprave itd., ukratko, svih koji su zainteresovani na donošenju određenog standarda. Materija, čija se standardizacija u našoj privredi ne oseća kao potreba u bilo kome vidu, ne treba da bude predmet standardizacije. U vezi s time nameće se i pitanje predlaganja materije za standardizovanje i učestvovanje 'Dri izradi i donošenju standarda, što će se, u okviru postojeće Uredbe, zasad najlakše rešavati na sledeći način:

1. Materiju koju bi trebalo standardizovati, predlažu (zajedno sa opsegom tih budućih standarda) sami gore navedeni interesenti ili, eventualno, i sama Savezna komisija za standardizaciju. Pošto je rad na mnogim standardima već u toku, ili je započet, Savezna komisija za standardizaciju objavljuje u ovom broju „Standardizacije” svoj predlog programa rada na izradi i donošenju standarda za 1952 godinu. Ta predlog sadrži, pored materije koja je već stavljena na diskusiju i koju treba još samo prodiskutovati pre donošenja, još i predmete čiji su projekti predloga standarda izrađeni, ali još nisu dati na diskusiju, i predmete čiju bi

~

~ STANDARDIZACIJA

standardizaciju, po mišljenju Savezne komisije za standardizaciju, frebalo pokrenuti u toku 1952 godine, a eventualno i ozakoniti.

. U vezi sa željom interesenata da se pojedina

materija uzme kao predmet standardizacije u toku 1952 godine, potrebno je da zainteresovani izraze svoje želje i u pogledu njihove saradnje pri izradi tih standarda. T'a saradnja može imati dva vida:

a) učestvovanje u vidu aktivnog člana komisije za izradu i donošenje odnosnog standarda, i

b) saradnja uz obavezno direkino primanje predloga standarda koji se zvanično izlažu

_ javnoj diskusiji, radi davanja dopuna i primedaba na njih.

Oba ta vida saradnje besplaina su i u njima sarađuju samo ekonomski, stručno-tehnički i naučno zainteresovana preduzeća, naučne ustanove, organi državne uprave, pojedinci itd.

Komisija pod a) sarađivala bi pismenim putem, a samo u slučaju potrebe bi se i sastajala. Troškovi putovanja članova komisije — pretstavnika interesenata — padali bi na račun odnosnog, zainteresovanog preduzeća, ustanove itd.

'Ukoliko se za neku materiju me jave interesenfi, a prema mišljenju centralnih organa državne uprave tu bi materiju ipak trebalo standardizovati, tada se ti standardi ozakonjuju bez saradnika, što ne isključuje mogućnost da Savezna komisija može po nekim pitanjima honorarno konsultovati pojedine stručne i naučne radnike. ~ Sa

Sekretar svake pojedine komisije bio bi odgovarajući stručni sektretar iz sastava Savezne komisije za stadardizaciju.

. Takvom načinu rada prilagođen je i sistem di-

stribucije predloga standarda. Projekte predloga standarda dobili bi, radi davanja mišljenja pre iznošenja ma javnu diskusiju, svi aktivni članovi komisije pod 2a). Tek nakon ovako formu lisanog mišljenja projekt bi bio iznet na javni diskusiju u vidu predloga standarda. Po jednu” kopiju ovakvog predloga standarda dobili bi, pored aktivnih članova komisije pod 2a), i svi zainteresovani koji su na osnovu tač. 2b) izrazili želju da učestvuju pri radu na izradi standarda, davanjem svojih primedaba i dopuna. Sama činjenica, da je predlog standarda objavljen na diskusiju, biće zvanično oglašena anotacijom u biltenu „Standardizacija”, a po potrebi objavljena i u stručnim i drugim časopisima.

Đa bi se i ostali interesenti, koji nisu una pred izrazili želju za saradnjom prema ftač. 2, mogli upoznati detaljno sa predlogom stamdarda, kopije svih predloga biće izložene na dostupnim mestima u privrednim centrima. Ali, kopije predloga standarda mogu se UZ naplatu i poručiti od Savezne komisije za standardizaciju. _ Nakon završetka javne diskusije, Savezna ko-

misija za standardizaciju dostavlja primljene primedbe i dopune aktivnim članovima komisije (v. tač. 2a), zajedno sa predlosom standarda koji je nanovo izrađen, odnosno, dopunjen prema primljenim primedbama i dopunama. Nakon konačnog zaključka u vidu predloga komisije (koji zaključak može biti donet pismenim ili usmenim sporazumevanjem), Savezna komisija za standardizaciju donela bi standard u vidu rešenja u Službenom listu. Vlade FNRJ.

. Pojedini standardi, gde bi izlaganje javnoj di-

skusiji pretstavljalo samo suvišnu formalnost, ili bi samo odugovlačilo donošenje, bili bi donošeni bez javne diskusije. To je slučaj kod opštih i osnovnih standarda, koji su zvanično ili nezvanično prihvaćeni kao međunarodni standardi, ili kao međunarodne preporuke ISO, IEC 'i ostalih međunarodnih. organizacija.