JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Predlozi standarda objavljeni iz oblasti hemiske industrije

»Standardiza-

cija« br. Olovni arsenat Pb» (AsO4)3 . 8—9, 1951 g. Barium-hlorid, tehn. BaCl2.2H2O 8—9; :Ži Bakarni kreč, CuC12.9CuO.4H2O 8—9. 53 Plavi Rkamen-modra galica, kristalni bakar sulfat CuSO4.5H20. 8—9, 7 Bakarni karbonat, bazni CuCO3. Cu(OH)?2 8—M9, 5 Sumbarit 8—89, 5 Calcium arsenat, Cas (AsO4)3 8—9, ja Calcium cijanid, Ca (CN)2 8—9, Natrium sulfit, tehn:, Na:SO3.7H2O 8—89, :; bikarbonat, farm., NaRHCO3 8—83. 7 carbonat, tehn., NasCO3 8—9, ; 5 bikarbonat, tehn., NaHCO3 8—9, 5 ; tiosulfat, tehm., Na? S2 O3.5H9O 8—9, pirosulfit, tehn., Na2 S2 O5 8—9, 5; Kaliummetabisulfit, tebn., K92 S» O5 8—9, : Natrium hidroksid, tehn., NaOH 8—9, 3 S pro analysi, NaOH 8—89, 33 Brit? sulfid, tehn.. BaS 8—9. ei Nikotinol 8—9. 15 Pasta za zube — penušava 25 L950V E: Kožarska pomoćna sredstva ; |J ::

Predloži saveznih propisa kvaliteta iz oblasti prehranbene industrije

a) mlinski proizvodi

Metodi ispitivanja mlinskih proizvoda 3—4, 1950 g. Opšti uslovi za mlinske proizvode 3—4, 57 Krupice (grizevi) 3—4, :: Brašna 3—4, a Ljuštine 3—4, 33 Mekinje (posije) 3—4, 3 Krmna brašna 3—4; Ž

»Standardiza-

cija« Dr. Mlinski otpaci 3—4, Kukuruzna klica 3—4,

b) konzervna industrija Poluprerađevine voća — opšti uslovi 6—7, 1951 S Poluprerađevine voća — pulpa 6—fT, i Poluprerađevine voća — voćna srŽ

(mark) G—T, ; Poluprerađevine, voća — sirovi voćni „sok (sukus) G—17, : Moćne prerađevine — voćni sokovi G6—7. Voćne prerađevine — marmelada G6—7., i Voćne prerađevine — džem 6—7, 3 Voćne prerađevine — kompot 6—7 7 Voćne. prerađevine — voće i Voćni sok, konzerv. alkoholom G6—1T, 3 Bezalkoholria pića — soda voda G6—fT7, ) Bezalkoholna pića — veštačka šumeća voćna pića 6—fT, : c) industrija vrenja Kvasac donjeg· vrenja 6—M4, 4 Sirće — opšti uslovi 6—7, Sirće — metode ispitivanja 6—7,

d) mleko i mlečni proizvodi

Mleko 8—9, 1951 gp Maslo 8—89, 7 Maslac (buter) 8—9,

Sir 8a—9,

Svi gore mavedeni brojevi biltena „Stan dardizacija” mogu se nabaviti kod Izdavačkog preduzeća Savezne uprave za unapređenje proizvodnje, Beograd — Adm. Geprata br. 16.

Prilazeći rasmatranju pitanja jezika i fermino! ogije koje bi trebalo uključiti u naše definitivne standarde,

smatramo za dužnost da ukažemo na sledeće:

Cilj niže objavljenih članaka nije da preporučuju i ukazuju ma neko merilo koj» bi se moralo smatrafl

kao jedino dozvoljeho rešenje. Naprotiv, po ovom osetljivom pilanju ostaju ofvorena vrata za diskusiju i van okvira biliena „Standardizacija“, hako za organe I naučne radnike koji s» bave problematikom našega jezika, tako

: za svč one, koji žele, ili se već bave i problemom naše sfručne terminologije. Ovo pitanje osfaje, takođe, OfVO„reno I za Sve naše prakličaFe koji će s? rieposredno služiti jusoslovenskim standardima i koji će najbolje osećafi.

u kOJOj su meri ti standardi njima od koristi.

Dakle, ovi članci pretstavljaju samo lično mišljenje, usmereno na iznalaženje praktičnog rešenja od koga trenutno zavisi hitno publikovanje definitivnih jugoslovenskih standarda. -

DKE 389.6 (497.1) : 070.41

UREDNIŠTVO.

JEDAN SPECIFIČAN PROBLEM PRI REDIGOVANJU JUBOSLOVENSKIH STANDARDA

U fazi konačnog redigovanja definitivnih jugoslovenskih standarda ispoljio se jedan specifičan problem, koji je delimično zapažen i ranije. Sad, međutim, kad je neophodno dati završnu redakciju nizu naših standarda, taj problem, problem jezika i terminologije, ispoljio se u punom opsegu, stavljajući nas u dilemu: kako da postupimo uz garantovanje najpovoljnijeg rešenja? :

Rasčlanjujući taj problem, možemo ga izraziti na ovaj način:

Definitivni jugoslovenski standardi, kao nosioci OBaŽ veznih propisa za naše proizvođače i trgovačku mrežu,

treba da budu i oblikovani u jednoj usftaljenoj, standardnoj formi. Drugim rečima, jugoslovenski standardi ne treba da budu obrađeni na jedinstven način samo po obliku i kvalitetu grafičke izrade, nego moraju u sebe uključiti i jedan jedinstven jezički oblik i jedinstvenu terminologiju.

Postavlja se pitanje: da li je to moguće i u kojoj meri, obzirom na niz posebnih uslova koji se ne mogu negirati?

Prvo — jugoslovenski standardi mamenjeni su, u većini slučajeva, granama naše proizvodnje čije su proizvodne jedinice razasute širom PNRJ., tj. u raznim