JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

obavlja preko za to „ovlašćenog preduzeća sa njegovom trgovačkom mrežom. Zbog postepenog prelaženja na princip samofinansirania. u cenu standarda uračunati su i svi troškovi koji nastaju od predloga do distribucije standarda.

Saradnja na standardizaciji i pri izradi standarda

Pravo učestvovanja i saodlučavanja pri izradi standarda, u svima njegovim fazama, ima svako pravno i fizičko lice. U interesu Je čitave privrede da ta saradnia bude što šira, što aktivnija ı što kvalitetnija. Ta saradnja dolazi u prvom redu do izražaja pri Izradi predloga, pri radu u užoj komisiji ı učestvovanjem pri javnoj diskusiji o svakom pojedinom standardu. Saradnia se ne iscrpljuje samo pri radu neposredno oko samih standarda pre njihovog „donošenja. Od velike je važnosti i propagzanda standardizacije, naročito po konkrefnim pitanjima, kao što je kriftička obrada pojedinih predloga standarda koji su stavljeni na javnu diskusiju, u stručnoj ı ostaloj štampi, osvrti na donete standarde, studije po pojedinim naučnim, stručnim. i organizacionim pitanjima sfandzrdizacije i Sl. ;

Donošenje standarda je pitanje koje nije važno samo za one koji neposredno, u bilo kome vidu, po sili zakonskih propisa dejstvuju pri njihovom donošenju. Rad na standardizaciji odražava se konačno, više ili manje, neposredno na podizanju Životnog standarda sviju radnih ljudi u našoj zemlji. Zato taj rad ne sme da ostane samo briga specijalista | stručnjaka, već treba da postane i stvar svakog građanina naše zemlje, na bilo kome poslu se on nalazio.

Kako pojačati saradnju?

Iz gornjih izlaganja očito je da Savezna komisija za standardizaciju ne izrađuje standarde, već Je mjen

zadatak da organizuje njihovu izradu, sa ovlašćenjem'

da donosi standarde sa zakonskom važnošću i to, samo standarde koji su prošli kroz razne vidove duaskusije i koji prema tome iražay aju mišljenje zainteresovanih faktora.

Pitanje. koje Je postavljeno u S6Belku. trebalo bi da glasi: zašto pri izradi standardđ ne učestvuju svi eni koji će biti njima tangirani? Zašto se, na DT. U vezi Sa pozivom na saradnju u biltenu »Standardizacija« br. 1/52 god., nisu izjasnila mnoga preduzeća, privredna udruženja, naučne institucije, organi privredne uprave ifd. Zašto se, na pr. tome pozivu, da sarađuje pri izradi sfandarda, nije javila ni sama ustanova ma čiji se prigovor osvrćemo? Zašto kod predloga nekih, često veoma važnih standarda, veliki deo zefnferesovanih uopšte ne učestvuje davanjem svojih primedaba ili daje mišljenje tek na višekratne neposredne urgencije Savezne komisije za standardizaciju? Zbog nedovoljnog učestvovanja pri diskusiji oko nekih predloga: standarda „neminovno Je da će biti donošeni ı takvi pojedini jugoslovenski standardi, koji neće odgovarati mogućnostima pojedinih proizvođača jli uslovima pojedinih većih potrošača, pa njihova fakva neaktivnost svetiće im se smzmjenjem rentabilnosti vlastitih preduzeća. Sigurno Je da će takve privredne organizacije, posle takvog iskustva, ispoljavati ı te kakvu aktivnost pri standardizaciji. Ali, sme li do toga uopšte i da dođe?

Nesumnjivo ije da veliki deo razloga za takav nehajan odnos prema standardima, koji mogu da posluže kao Jedan od instrumenata za sprečavanje anarhije na našem slobodnom tržiš{u, u novom ekonom-

31

skom sistemu, trebšž pripisati ne toliko tehničkom, koliko ekonomskom primitivizmu jednog dela faktora u našim privrednim „organizacijama (bez obzira na njihove stručne kvalifikacije), koji velikim delom Dpotiče iz naše ranije privredne zaostalosti. Taj primitam-

· vizam potenciran je i uticajem sovjetskog sistema administrativnih odnosa u privredi, koji su se tek posle rezolucije informbiroa počeli otklanjati kore-

Ot, izmenama u našem privrednom sistemu. Slično. kao što neka preduzeća još uvek očekuju da im se roba rasproda (administrativnom) distribucijom, sve dok ih sila privrednog automatizma ne priuči na drugo shvzianje, isto tako mnoge privredne organizacije očekuju da će dobiti gotove standarde bez njihovog učešća, zaboravljajući da u sistemu rentabilnog poslovanja standardi moraju da budu prilagođeni upravo njihovim mogućnostima i potrebama. A prilagođavanje mogućnostima proizvodnje i potrebama potrošnje moguće je samo tada, kad zainteresovane privredne organizacije u toku diskusije ukažu na te mogućnostia i potrebe, ı kad se bore da njihovi zahtevi, koji ih fangiraju naročito u ekonomskom pogledu, budu usvojeni pri definitvnoj redakciji standarda.

Radnički saveti u preduzećima i drugim privrednim ustanovama i organima Jesu oni organi narodnog samoupravljanja, koji ujedinjuju i individualni interes preduzeća i kolektivne interese. Kod jugoslovenskih standsrda Je osnovno upravo io, da se Onl, UZIMnmajući u toku diskusije u obzir ndividualne interese pojedinih privrednih „organizacija, iskristalizuju u rešenja koja će najbolje odgovarati kolektivnim interesima. Zato saradnja na izradi pojedinih standarda treba da spada među ona važna pitanja, kojima će se u prvom redu imati da bave radnički saveti i upravni odbori privrednih organizacija.

U vezi sa radom naučnih ustanova nedavno je održano savetovanje u Beogradu. Zaključci, koji su donefi na tome savetovanju ukazuju na to, da će naučne ustanove svojini radom morati da obuhvate prvenIstveno pitanja koja su osnovna pri rešavanju svakodnevne problematike i pri rešavanju perspetktivnih zadataka izgradnje socijalizma. Shvatanje da i rad na jugoslovenskim standardima spada takođe među problematiku socijalističke. privrede. neke naučne ustanove već primenjuju u praksi. Tako je u Savezmom građexiinskom institutu u Beogradu, u toku veoma opsežan rad na standardizzciji cementa. Kroz 1zvesno vreme fa će ustanova izaći sa novim maučnim radom — osnovnim predlogom jugoslovenskog standarda, koji će se zesnivati na mnogim praktičnim i laboratoriskim ispitivanjima specifičnosti naših cemenfa. Institut za naftu u Zagrebu radi na isti način na osnovnom predlogu Jugoslovenskog standarda za mineralna goriva i maziva. I faj, naučno obrazložen rad, Institut za naftu predaće, kroz kratko vreme, kao svoj prilog: na diskusiju našoj pravredi.

Pored pripreme izdavanja jugoslovenskih standarda, težište svih napora Savezne komisije za standardizaciju usmereno Je ove godine na to, da se što širi privredni i nzučni krugovi, stručna i ostala štampa, zainteresuju za saradnju pri izradi standarda. Bilo bi korisno i u interesu cele naše privrede ako bi se što veći broj privrednih organizacija i naučnih institucija odazvao pozivu >»Standardizacije« 1/52. A kao podlogu za popularizaciju standardizacije i pojedinih

· predloga i definitivnih standarda postoji sada već niz

podataka , dokumenata i ostalog materijala. Svaka saradnja na standardizciji, u bilo kome vidu, od velike je važnosti naročito sada, pri prvim koracima.

Ing. Mile Ljubičić