JUS standardizacija

154 -

0 |

STANDARDIZACIJA

još i sva pitanja koja su u vezi Sa btipizacijom i Tacionalnim smanjivanjem tipova proizvoda. ·

Jako razvijena industrija Engleske, koja odgovara dimenzijama Britanske zajedmice naroda Zahteva, prirodno, i dovoljno razgranatu organizaciju za standardizaciju.

Britansko udruženje za standardizaciju ubraja u svoje članove 7000 preduzeća; 23000 počasmih Ssaradmika zaduženo je sprovođenjem razmih radova ma Standardizaciji, a 2251 odbor i pododbor su fOTmirani za pojedina stručma pitamja. U administraciji Britanskog udruženja za stamdardizaciju zaposlemi su direktor i njegov zamenik, 4 tehmička direktora i 25 tehmičkih službenika. Sa kamcelariskim i upravnim službenicima ima ukupno preko 300 službemika. U prošloj godini izdato je 169 novih standarda.

Pravni položaj Britanskog udružemja za slamdardizaciju zasmovam je na t. zv. Royal Charter aktu iz 1929 godine. Ovim aktom mije dometa meka zakomska obaveza za standardizaciju, već je samo priznata orgamizacija i zajemčema njena mezavisnmost i samostalnost. Bmglezi ovo jako ceme jer smatraju, da svaki posao na stanmdardizaciji treba da bude provedem samo na dobrovoljnoj osnovi. Pored toga. oni su svesni ps'hološkog: mmačaja činjenice, da će se Samo omaj dobrovoljno povinovati izvesnim. odredbama, ko ih sam stvara iz razloga korismosti i ekonomičnosti. SJ

Prema stavu koji je zauzet u Engleskoj, sve Žže-

lje i stremlienja ka stamdardizaciji treba u prvom.

redu da dolaze iz industrije, pa i nadležna OrSamizacija za standardizaciju treba da bude nezavisma i u finansiskom i u tehmićkom posledu i bez ikakve komtrole vlade i njenih orgama. Finansiranje se vrši jednom polovinom od članskih priloga, a druga DpO-

~lovina potrebnih sretstava dobiva Se subvencijom

od države, koja se dobrovoljno obavezala da će dati izmos koji je jedmak članskim prilozima. Člamski prilog imosi 3 funte, ali postoje firme koje prema svojoj veličini dobrovoljno daju i velike ismose, Koji se ponekad penju ma više hiljada funti.

U Engleskoj se takođe pridaje veliko mačenje standardizaciji unutar pojedinih pogona. TO se vidi i iz velikog: broja lica određenih za taj posao, kao i iz matnih raspoloživih sretstava za podmirenje odnosnih troškova. Firma English Electric Comp. Ltd. koja ima iedmu cemtram i 8 tvormica sa ukupno 30.000 radnika, u birou za standardizaciju zapošljava 48 lica, od kojih 30 inženjera. Među ostalim, šest lica je zaposleno ma standardizaciji materijala Tada. Birou za standardizaciju pripada obaveštajmi biro, čiji je zadatak da prikuplja podatke o iskrslim poteškoćama u pogonu, da sasluša žalbe i želje i da prema tome poboljša rad pogona. Jedma daljnja grupa, odelenje za inspekciju (Inspectiom Departement), zadužena ie madzorom pojedinih pogomskih odelenia i komtroliše primenu standardizacije; imspektori to e odelenja opunomoćeni su da nestandar– dizovane delove iskliuče iz proizvodnie i da ih zamene standardizovanim delovima.

U Emngleskoi postoii mišlienje, da samo Vlastiti biro za standardđizaciiu. kojii ie igravno nodređen tehničkom voćstvu poeoma. može da ivvrši ove OpSseŽžne radove ma zadovoliavaiući način. Rrđavo ie, ako

e, kako jie to česte naohičaieno, u manjim pogonima Đoslovi na standavdizaciii natovare šefu pomoma., koji Zboc zauzetosti mnogobrojnim mitanjima pogona, i pored mnaibolie volie nema vremen=s da <e dovolimo vOosvetbi mroblemima standardizacije. Većina sredniih ji velikih firmi w Rmpleskoj svesna je da intemzivam rad ma sfamdardizaciji u pooconu pruža ekonomsuze vredmosti i da omai ko preza od froškova Za standardjizacii meiphežmo moa da docnije zaostoeme. TI prirodi staomdardizmcije leži da se mjene mredmosti me pokazuiu odmah, neoco w većini sluČaieva tek fokom godjma ili čak decemija. ali zato u takvom intezitetu. da mjome posfiomute uštede mnogokratno premašaju učinjene iroškove. Britan-

sko udruženje za standardizaciju skupilo je više primera koji dokazuju tačnost ove bvrdnmje.

Primerice navodimo, da engleska industrija čelika cemi uštede postignute uvođenjem standarda za Valjane proizvode, ma jedan milion funti gOdišnje. Jedmo englesko električno. preduzeće, koje je za određenu svrhu trošilo nestandardizovani čelik, prešlo je ma_standardizovamu vrstu, koja je jeftinija za 12 1/2 funti po jedmoj tomi. Sa godišnjom potrošnjom. od prosečno 200 toma dobija se, samo u ovom specijalnom slučaju, ušteda od 2500 funti EZodišnje.. -

Uvođenjem stamdardizovanih Kutija američka industrija čarapa ostvarila je uštedu od 2 milijona dolara godišnje. -

Jedma američka firma za poljoprivredne alate je svoj obimni program proizvodnje ograničila Samo na standardizovane tipove i time snizila troškove proizvodnje, u dve godine, za 10 milijona dolara.

'"'vornice Ford, koje su u 1948 sodini imale stoVarište od preko 80000 pojedinih delova, mogle su intezivnom. standardizacijom da snize ovaj broj ma 12000 delova i time su Dostisle smanjivanje inv"sticionih troškova za OvO stovarište za 27%.

Firma Morris utvrdila je, da je 19924 godine mali automobil, sa dva sedišta, koji je imao brzinu od TO Rm/sat i iziskavao potrošnju benzina od 60 li tara/100 km koštao 550 fumti. Današnja kola, MOTris-minoT, sa 4 sedišta, razvijaju brzimu od 110 km/sat i troše 15 litara bemzina ma 100 kilometara, a koštaju samo 333 fumite. Pri tome freba uzeli u obzir da su od 1924 eodine cene materijalu i plate porasle 2,5 puta. Kad bi se ova kola proizvodila sad sa ondašnjim metodama i bez standardizacije, koŠtala bi 1375 funti.

Iz ovog se vidi da je imtezivma standardizacija i tipizacija i te kako rentabilna. Svakako je potrebna izvesma velikodušnost od strane firmi koje moraju da snose potrebne troškove za održavanje spOsobnos aparata Za standardizaciju. Kod gore pomenute English MBlectrie Comp. godišnji izdaci meophodni za standardizaciju iznašaju 10 000, fumti.

'·wverljive dokaze za pomenute činjenice pruža električno preduzeće Joseph TIdicas u Birmingemu. Ovo preduzeće koje, uglavnom, proizvodi automobilske dinamo mašine za osvetllenje, upuštače i faTove, sprovodi od 1927. godine sistematske radove ma standardizaciji i tipizaciji i dostiglo je pomoću Tacicmalizacije svog pogoma zavidnu visinu. Od tada proizvodi 2 stamdardizovama tipa dinama i 7 Standardizovanih tipova lupuštača. Pored toga, zbos naknadnih isporuka proizvodi se veći broj nestandardizovanih tipova dinama i 17 nestandardizovanih upuštača. Ipak, proizvodnja standardizovanih tipova Čini 80% ukupne proizvodnje. Proizvodnja standardizovanih tipova je do maksimalno mogućeg stepena mehanizovana i sopstvenik Tacas se hvali, da je njegovo preduzeće jedimo ma svetu koje ima potpunu automatsku mašinu za namotavanje. Kapacitet je saobrazmo tome velik i proizvodi se 21000 komada dinama, 15000 komada upuštača i 125000 farova medeljno. Firma je prostormo odvojila radionice za doradu za standardizovane od mestandardizovanmih proizvoda, tako da se posom u halama za standardizovanu doradu odvija nesmetano.

Došlo se do zaključka, da je celishodnije da se kod obuhvatania proizvodmih troškova za nestandardizovane proizvode, oni potpuno odvoje od troškova Za standardizovane proizvode, jer se Sspoznalo, da -još i danas često upotrebljavana metoda ravnomerne podele troškova, sa procenvualnim dodatkom wdovodi do toga, da se nestandardizovanoi proizvodmji, na teret standardizovane pruža Dojačama potpoTa, tako da se ne ističe dovoljno neekonomičnost prve. Alko se, naprotiv, razdvoje oba dela, onda će troškovi Za standardizovane proizvode ispasti mamji, dok će froškovi za nestandardizovane biti zmabno veći, pa će i ovi proizvodi, nasuprot stanmdardizovanim, biti znatno skuplji i time će na prirodan način za kratko vreme biti eliminisani,