JUS standardizacija
ı
broju biltena posebno data podrobna obaveštenja. Savezna komisija za standardizaciju, kao jedini legitimni pretstavnik naše zemlje u tim organizacijama, ireba da učestvuje u radu tih organizacija. U prvom redu ona treba da izražava gledište naše zemlje na predloge međunarodnih preporuka, odnosno međuna-– rodnih standarda, koje ISO i IRC stavljaju na javnu diskusiju, a zatim, ona treba putem svojih delegata. da učestvuje na sastancima pojedinih tehničkih komiteta ISO-a i IEC-a kada se pretresaju pitanja koja su od interesa za našu zemlju. U tom radu SKS se oslanja u prvom redu na stručne podkomisije, koje se zbog toga formiraju po mogućnosti u skladu sa odgovarajućim tehničkim komitetima ISO-a, a za pitanja iz elektrotehnike na Jugoslovenski elektrotehnički komitet. To su tela u kojima treba da se formira stav naše zemlje po pojedinim pitanjima, po potrebi uz prethodnu
STANDARDIZACIJA
konsultaciju i šireg kruga interesenata, i koja u prvom redu mogu da dadu delegate koji u ime SKS mogu da učestvuju na sastancima tehničkih komiteta ISO-a i IMC-a. To naravno ne isključuje da i drugi pretstavnici privrede, stručnih i naučnih organizacija, koji nisu učlanjeni u SKS ni u njenim stručnim podkomisijama, uzmu učešća u radu na međunarodnoj standardizaci;ji, kako davanjem primedaba u prethodnoj diskusiji, tako i direktno na sastancima. No, to učešće može se obavljati isključivo posredstvom SKS i u njeno ime uz njenu saglasnost. U tom cilju bilten »Standardizacija« objavljuje potrebne podatke o dokumentaciji iz oblasti međunarodne standardizacije koju SKS prima. Na taj način svako ko to želi, može da prati rad na međuna– rodnoj standardizaciji, da se obavesti o aktuelnim problemima i da, pod izloženim uslovima, uzme učešća u njihovom rešavanju.
DK 389.6 (100) ISO
O MEĐUNARODNOJ ORGANIZACIJI ZA STANDARDIZACIJU
International Organization for Standardization (ISO)
— Kratak pregled njenog postanka, uređenja, ciljeva i principa na kojima počiva njen rad, kao i uske veze sa drugim međunarodnim organizacijama.
TI.) Prethodniece ISO-a
a) Međunarodna organizacija nacionalnih udruženja za standardizaciju, poznata pod skraćenicom ISA i osnovana 1926 godine, okupila je u svom krilu nacionalna udruženja za standardizaciju iz dvadesetak zemalja. ISA je postavila bazu međunarodne saradnje po predmetu standardizacije i radila je vrlo aktivno na unifikaciji nacionalnih standarda svojih članova. Ona je morala da obustavi rad 1942 godine, pošto su još od 1939 godine neki članovi raskinuli svoje veze usled tadašnjih prilika u svetu.
b) Koordinacioni komitet za standardizaciju Ujedinjenih nacija (UNSCC) okupivši nacionalne organizacije 18 savezničkih zemalja nasledio je 1944 godine nekadašnju federaciju ISA sa ciljem da koordinira delatnost nacionalne industrije svojih članova. On je naročito pretstavljao veoma važnu organizaciju za ratno vreme.
II.) Postanak
Pretstavnici članova UNSCC održali su sastanak 14 oktobra 1946 god. u Londonu sa pretstavnicima organizama za standardizaciju nekih zemalja koje nisu bile članice UNSCC, a sa ciljem:
1.) da prodiskutuju i donesu ustav jedne nove međunarodne organizacije, koja bi imala za zadatak da olakša međunarodnu koordinaciju i unifikaciju industriskih standarda;
2.) da donesu preporuke u pogledu tehničkih radova, koje bi trebalo da preduzme ta nova organizacija.
Kao rezultat rada te konferencije, na kojoj su zasedala 64 delegata iz 25 zemalja, jeste stvaranje Međunarodne organizacije za standardizaciju, čiji je skraćeni naziv ISO. Prva privremena generalna skupština ISO održana je 24 oktobra 1946 god. u Londonu.
U toku te generalne skupštine usvojeni su jednoglasno ustav i poslovnik ISO-a i odlučeno je, da ISO zvanično počne da funkcioniše, čim 15 nacionalnih komiteta za standardizaciju ratifikuje svoj pristup. Petnaesta ratifikacija prispela je 23 februara 1947 godine privremenom generalnom sekrefarijatu. Tako je stvorena organizacija ISO.
Posle tog dana ratifikovali su ustav i poslovnik i drugi nacionalni komiteti za standardizaciju koji su učestvovali u radu londonske konferencije i tako postali članovi ISO. Istovremeno su i neki drugi komiteti zatražili pristup.
III.) Cilj
Cilj) organizacije ISO je olakšanje razvoja standardizacije u svetu, radi unapređenja međunarodne razmene dobara i usluga i razvitka uzajamne saradnje u oblasti intelektualne, naučne, tehnološke i privredne delatnosti.
Da bi se to postiglo, ISO može između ostalog:
a) da olakšava koordiniranje i unifikaciju nacionalnih standarda i objavljuje preporuke potrebne Kkomitetima — članovima;
b) da donosi međunarodne standarde pod uslovom. da se u svakom pojedinom slučaju ne usprotivi nijedan komitet — član;
c) da pomaže i olakšava stvaranje novih standarda, kad je to moguće, koji bi ujedno odgovarali nacionasinim i međunarodnim potrebama;
d) da pravi aranžmane za razmenu informacija u pogledu radova svojih komiteta — članova i svojih tehničkih komiteta;
e) da sarađuje sa drugim međunarodnim organizacijama koje su zainteresovane njenim radovima, naročito preduzimajući na njihovo traženje proučavanje predmeta standardizacije.
IV.) Članstvo
Članovi ISO su najreprezentativniji nacionalni komiteti za standardizaciju i to po principu — jedan iz svake zemlje. i koji usvoje ustav i poslovnik Organizacije. Sada ISO obuhvata 34 komiteta — člana, koji pretstavljaju svoje zemlje i to: Australija, Austrija, Belgija, Brazilija, Kanada, Čile, Danska, Španija. Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Indija, Irska. Izrael, Italija, Japan, Meksiko, Holandija, Novi Zeland. Norveška, Pakistan, Poljska, Portugalija, Rumunija, Švajcarska, Švedska, Č. S. R., Južno-afrička unija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Urugvaj, S. A. D., S. S. S. R.. Jugoslavija.
V.) Finansije
Rad ISO-a je obezbeđen finansiskim učešćem članova koji su, stupajući u članstvo Organizacije, pristali na godišnje plaćanje članarine u iznosu određenom prema veličini odnosne zemlje.
VI.) Unutrašnja organizacija
ISO ima sledeće organe: generalnu skupštinu, savst. pretsednika, jednog potpretsednika, blagajnika, generalnog sekretara i generalni sekretarijat, tehničke komitete i tehnička odeljenja.
Generalna skupština održava se sastankom svih delegata koje određuju komiteti — članovi, a saziva se najmanje svake tri godine.