JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

3

raznovrsniji interesi uticajnih privrednih grupa i bezbroj drugih faktora koji u privrednoj strukturi te zemlje igraju ulogu. Za tako velikim asortimanom kod nas, a i drugim manjim, pa i industriski visoko razvijenim zemljama, najčešće nema potrebe. Preuzimati standarde sa asortimanom raznih proizvoda znatno većim, nego što je stvarna potreba, značilo bi direktno raditi protiv jednog od osnovnih ciljeva standardizacije, koji se sastoji u sistematskom i smišljenom smanjivanju asortimana u cilju pojeftinjenja proizvodnje (tu naravno nije reč o smanjenju asortimana koje bi pogađalo lični ukus ili inače potrebe široke potrošnje).

Dalje, pretpostavimo da bi bilo pravilno da preuzmemo strane standarde. Tu se postavlja pitanje, čije standarde treba preuzeti. Na osnovu čega treba doneti odluku i ko bi bio nadležan da donese takvu odluku?

Samo malo udubljivanje u stvar pokazuje da ne može biti ni govora o prostom preuzimanju stranih standarda. Time naravno nije rečeno da se strani standardi ne koriste i ne treba da se koriste prilikom izrade naših standarda. Naprotiv, to je potrebno. Ali da bi se koristili moraju se, pre svega, u svakom konkretnom slučaju proučiti standardi raznih zemalja, a u prvom redu međunarodne preporuke koje izdaje ISO. Zatim se oni moraju uporediti među sobom i sa našim uslovima i tek tada se može doneti odluka šta se može preuzeti a šta se mor amenjati. Tu odluku, naravno, ne može doneti nikakva centralna ustanova u ime privrede bez saglasnosti pretstavnika privrede, koja treba da primenjuje usvojene standarde. Dakle nikakav kratak postupak nije moguć bez rizika da se napravi više štete nego koristi.

Ne manje je štetan drugi predlog, da se izrada standarda raspline na veliki broj komisija po celoj zemlji, nepovezanih jedinstvenom čvrstom organizacijom, koje bi manje više samostalno radile pa, čak, i konačno odlučivale o standardima. Pod takvim uslovima, sasvim prirodno, ne bi moglo biti doslednosti i jedinstvene koncepcije u radu, koja je u standardizaciji potrebnija nego u ma kome drugom poslu, a čak ni jedinstvena tehnička obrada ne bi mogla biti obezbeđena. Drugim rečima, sami standardi ne bi mogli biti standardni.

Postupak koji je sada usvojen za izradu jugoslovenskih standarda pretstavlja jedan celishodan kompromis raznih mogućih puteva i sastoji se približno u sledećem:

Opštu politiku i program standardizacije utvrđuje Savezna komisija za standardizaciju koja svojim sastavomi pretstavlja privredu cele zemlje, a to znači sve one kojima su standardi stvarno i namenjeni.

Izradu predloga standarda, u okviru utvrđenogs programa, u načelu treba da vrše zainteresovana Dprivredna preduzeća, po prethodnom sporazumu sa SKS. Načelno, svako preduzeće, organizacija, pa i pojedinac u FNRJ, može i mimo utvrđenog programa da izradi i uputi SKS predlog standarda koji smatra potrebnim.

U slučaju da nijedno zainteresovano preduzeće ne može ili ne želi da se primi izrade predloga standarda, SKS poverava izradu predloga jednom ili više stručnjaka, stavljajući im na raspoloženje i potrebnu dokumentaciju sa kojom raspolaže. U nekim slučajevima izradu predloga standarda mogu da vrše i sami stručni sekretari SKS.

Primljeni predlozi standarda mogu biti stavljeni na javnu diskusiju bilo u stanju u kome su primljeni, ili ako je po oceni stručnih sekretara SKS to potrebno, oni se prethodno daju na ocenu stručnoj podkomisiji ili, ako takva ne postoji, onda drugom podesnom forumu (pretstavnicima najzainteresovanijih preduzeća, poznatim stručnjacima, naučnim radnicima i sl.). Posle razmatranja i eventualne prerade, izmene, ili dopune, predlog standarda stavlja se na javnu diskusiju na taj način, što se, bilo u celini, bilo u izvodu objavljuje u biltenu »Standardizacija«.

Svako fizičko i pravno lice u PNRJ ima pravo da na objavljene predloge standarda stavi svoje primedbe i predloge za izmene, dopunu ili preradu.

Po isteku roka, određenog za stavljanje primedaba, stručni sekretar SKS pristupa pripremanju konačne redakcije standarda. U tom: cilju, on proučava i sre-

đuje sve primljene primedbe i prema karakteru određuje dalji postupak.

Ako nema suštinskih primedaba, onda se konačna redakcija svodi samo na stilsko i tehničko uobličenje standarda po usvojenim principima, što po pravilu svršava sam stručni sekretar sa tehničkim aparatom SKS, konsultujući po potrebi i druge stručnjake.

Ako ima suštinskih primedaba, onda se predmet iznosi pred stručnu podkomisiju, ili pred naročito formirani forum stručnjaka radi ocene i usklađivanja raznih gledišta. Svakako se teži da u takvom savetovanju uzmu učešća sva ona preduzeća, organizacije i ustanove koje su zainteresovane za odnosni predlog standarda. .

Ako se prilikom pretresa predloga standarda postigne saglasnost svih učesnika i ako su svi zainteresovani bili zastupljeni na pretresu, onda se tako formulisani zaključci uzimaju za bazu definitivne redakcije standarda, koju vrši stručni sekretar SKS na način koji je gore opisan.

Ako se prilikom prefresa predloga standarda postigne saglasnost svih učesnika, ali ako je broj zainteresovanih suviše veliki, da bi svi mogli biti zastupljeni na pretresu, onda se izmenjeni predlog standarda, ako su izmene znatnije, može ponovo staviti na javnu diskusiju sa skraćenim rokom za stavljanje primedaba. Dalji postupak je isti kao prilikom prvog stavljanja na diskusiju.

Najzad, ako se prilikom pretresa predloga standarda ne može da postigne saglasnost svih učesnika, onda stručna sekcija SKS donosi odluku o daljem postupku (usvajanje mišljenja većine, prerade predloga ili potpuno povlačenje predloga). Ako stručna sekcija donese odluku, da se predlog standarda uz predložene izmene usvaja, onda stručni sekretar pristupa konačnoj redakciji na ranije opisani način.

Svaki konačno redigovani standard iznosi se još jednom pred stručnu sekciju SKS, kao najviši forum

·za ocenu standarda, radi donošenja konačne odluke o

njegovom usvajanju. Ako predloženi standard bude usvojen od strane stručne sekcije, isti se proglašava jugoslovenskim standardom rešenjem pretsednika SKS. koje se objavljuje u Službenom listu FNRJ.

Kao što se vidi, put donošenja standarda je vrlo dug, ali je on takav da obezbeđuje punu demokratičnost i omogućuje da u donošenju standarda učestvuje svako ko želi da konstruktivno sarađuje.

Kakvo treba da bude učešće privrede i stručnih i naučnih organizacija na, poslu standardizacije?

Privredna preduzeća, stručne i naučne organizacije i ustanove mogu mnogostruko doprineti unapređenju standardizacije. U prvom redu potrebno je, da određuju svoje pretstavnike za stručne podkomisije, kada im se SKS obrati s takvim zahtevom.

Zatim, treba da se primaju izrade predloga standarda za koje su zainteresovani ili da sarađuju na izradi takvih predloga.

Dalje, treba obavezno da učestvuju u diskusiji a objavljenim predlozima standarda.

Najzad, treba da se svim silama staraju da se usvojeni standardi što pre sprovedu u život, da se interesuju za rezultate primene standarda i da izveštavaju SKS o svima izmenama i dopunama u standardima koje praksa pokaže da su potrebne.

Treba još reći nešto o načinu stavljanja primedbi na predloge standarda.

Često se dešava da pojedini diskutanti stavljaju primedbe na objavljene predloge standarda, ne obrazlažući ničim svoje predloge, izmene ili dopune. Takve primedbe, koje nose karakter proizvoljnosti, ne mogu biti uzete u obzir. Svaka primedba ili predlog, da bi bili ozbiljno uzeti u razmatranje, moraju biti obrazloženi, tehnički ili ekonomski.

Odnos prema međunarodnim organizacijama za standardizaciju ISO i IEC

Naša zemlja učlanjena je u Internacionalnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) i u Internacionalnoj elektrotehničkoj komisiji (IEC), o kojima su u ovom