JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Ova komisija je posle izvršene studije i detaljne analize ovog problema donela sledeće rešenje:

»Usled velikog broja faktora koji uslovljavaju uglove noža, nemoguće je dati potpuno određene vrednosti uglova, te je stoga opravdano davati samo orijentacione vrednosti (preporučene veličine uglova JUS K. CI. 004). Ovakav princip je usvojen skoro kod svih standarda«. (Sleduju potpisi gore navedenih članova komisije).

Za donošenje ovakve odluke vršena je analiza standarda sledećih zemalja: francuskih, nemačkih, sovjetskih, švajcarskih i druge literature. Obzirom na gornje rešenje, predloženi uglovi u predlogu zadržani su i u definitivnom standardu, tako, da i ostale primedbe kod pojedinačnih standarda, na bazi OVOS re-

21

šinskih noževa. Ova primedba je prihvaćena i predlog standarda »Definicije i oznake pojmova za mašinske noževe« JUS K. CI. 001 je proširen, a njegova dopuna je objavljena u biltenu »Standardizacija« br. 1/54. U ovu dopunu nisu unete definicije za glavne ravni i sile na sečivu.

Glavne ravni nisu uzete u obzir pošto su definicije uglova, kao i ostalih elmenata noža date posma-– trajući alat kao geometrisko telo, a ne u procesu rezanja, tj. u odnosu na predmet. Ovakav način definisanja pogodniji je zato, što su i standardi svih veličina elemenata noža dati u odmosu na nož kao geometrisko telo. Ovo je u skladu sa već objavljenim standardima ostalih reznih alata.

šenja, nisu uzete u Obzir. - : . a Žž E

Predlog br. 375. — Unutrašnji nož za usecanje; Sile na sečivu misu definisane, pošto same defiova primedba je prihvaćena i usvojena tako, da naziv nicije ne bi bile od koristi bez poznavanja veličina definitivnog standarda glasi: Noževi za unutrašnje tih sila. Međutim, određivanje tih sila zahtevalo bi usecanje, JUS K. Cl. 020. uvođenje novih pojmova, čime bi se prekoračio obim

Pod tačkom 21. — primedbe železare »Zenica« — standarda. . govori se o materiji koja nije ušla u standarde ma- V. Nikolić

PREDLOZI STANDARDA NA JAVNOJ DISKUSIJI

Na predloge standarđa koje donosimo kako. sledi, primedbe treba dostaviti najkasnije do 15 apri.a 1954 god.

——=—=—ı ee ==KG—=—

DK 621.9.013 JUS K.A9.020

O ——

Predlog br. 959 OZNAKE ALATA OD TVRDIH METALA

Vrsta tvrdog mefala (kvalitet) označuje se bojenjem drške noža u dužini 30 mm od kraja drške. Oznaka slovom i brojem može se staviti sa leve strane drške (posmatrajući od zadnjeg kraja drške).

__________________________________________ ________-__--—-----——1- T—

Oznaka . slovom Oblast primene ~ Boja) i broiem

Označavanje drške bojom

Najfinije struganje i bušenje čelika, to jest pri i] obradi sa vrlo malim presekom ivera i silom | siva rezania.

Za velike brzine rezania pri pomacima do 1 mm/obrt. |D DE ela

Za srednje brzine rezanja pri pomacima do

2 mm/obrt, naročito kad se upotrebljavaju

stare mašine alatke ili pri radovima sa prekidanjem reza ili pri promenljivim dubinama | bela reza. Brzine rezanja su oko 80% niže nego

kod grupe SI.

Za niske i srednje brzine rezanja pri poma-

cima do 8 mm;iobrt, naročito za radove sa

jako promeniljivim dubinama reza ili sa preki- | crvena danjem reza. Brzine rezanjia su oko 50% niže

nego kod grupe SI.

583

O Obrada čelika i čeličngo liva svih vrsta

Obrada livenog gvožđa tvrdoće po Brinelu Hp 820 =200 kg/mm?, bakra, bakarnih legura, lakih [64] metala, veštačkih, presovanih i sličnih materijala; plava zatim za šiljke za strugove, merne kontrolnike, fine merne alate i klizne površine vođice.