JUS standardizacija

i STANDARDIZACIJA

FIZICKA ISPITIVANJA Specifična težima Optička aktivnost mRastvorljivost u. etanolu raznih Indeks refrakcije „komcentracija

BRMISKA, ISPITIVANJA

Određivanje kiselinastog broja

Određivanje estarskog broja ad

Određivamje količine alikohola, aldehida, ketona, fenola. Neka specijalna određivanja: tujona, cineola. i dr.

Organoleptična, ispitivanja teško: je ili čak i nemoguće stamdardizovati, kao što su miris, boja, opšti izgled, konzinstencija i drugo, ali ipak na ta! ispitivanja treba uvek obratiti najveću pažnju, jer ta jednostavna prethodma ispitivanja daju često presudne rezultate za konačnu ocenu kvalitetne vrednosti izvesnog) ulja! koje se ispituje.

. Što se tiče metoda! za. otkrivanje i identifikovanje falsifikata i raznih nečistoća ti bi se radovi mogli ostaviti za docnije.

U nauci o etarskim uljima, kao i u mmogim: drugim. ima dosta nejasnoća i neslaganja. Tako naprimer, mmogi autori se ne slažu čak ni u definiciji šta su etarska ulja. Na prvom međunarodnom. sastanku za standardizaciju etarskih ulja održamom u aprilu 1958 u Lisabonu, na kome su prisustvovali pretstavnici Indije, Francuske, Britanije, Portugalije i Jugoslavije protekao je ceo prvi dam zasedanja u veoma živim: i često žučnim diskusijama po pitanju definicije etarskih ulja da bi se na kraju ishodilo jedno proizvoljno i kompromisno rešenje samo iz bojazmi da se zasedamje ne završi pre nego: što bi se pristupilo diskusiji po ostalim tačkama dnevnog reda. Već je pomalo klasično da se pod etarskim. uljima, podrazumevaju »svi prirodmji mirisni proizvodi dobiveni destilacijom, ekstrakcijom pomoću rastvarača, ceđenjem, marceracijom, anfleražom. ili nekom drugom muetodom...« Time se isključuju sintetska etarska ulja. Neki delegati bili su protiv unošenja životinjskih. miTisa. (mošus i drugi), drugi su bili samo za ulja) dobjena destilacijom. i ceđenjem: i t.d.

Još veće razlike u mišljenjima: pojavljivale su se pri donošenju! zaključaka. o standardizaciji ambalaže za pakovanje etarskih ulja: naprimer, da li će se upotrebljavati ambalaža! samo odi stakla ili i odi metala! za čuvanje i transport; od kakvog stakla, — neutralnog ili običnog, bezbojnog ili crno, mriko, zeleno, plavo: ili nekim drugim bojama obojeno; koje veličine; koliko i kakvo punjene, ako su od metala, onda od kakvog: metala treba izraditi ambalažu; koliki prazan prostor sme biti u napunjenomi sudu i dai li: se ul njemu ostavi: va– zduh ili da se unese neki indiferentam gas (na, primer azot): da li da. se dozvole posude od plastične maiterije, od čega da budu zapušači... Za sva ova pitanja, veoma složena i osetljiva, moraju se konsultovati mnogobrojni stručnjaci iz privrede i nauke da se ne bi doneli takvi propisi! kojih se niko ne bi mogao pridržavati. U tomi slučaju bi ceo rad bio uzaludan i cilj standardizacije promašen. Ni dve zemlje nemaju iste tehničke mogućnosti, zbog čega je problem, još komplikovaniji i kompleksniji. Za donošenje standardnih propisa za etarska! ulja potrebna; je velika, obazrivost, jer većina nacionalnih normi mora manje više da odgovara međunarodnim: uslovima, odnosno preporukama, pošto su etarska ulja većinom: međunarodni trgovački artikli.

Tako naprimer, upogledu zapušača posle duge diskusije došlo se do zajedničkog zaključka: »Zapušači mogu biti od plute, stakla ili odi koga drugog, pogodnog materijala. Kad zapušači nisu od stakla, površina koja dolazi u dodir sa etarskim uljima mora. biti od kalaja, aluminijuma ili od plastičnog materijala koji ne utiče na sam, proizvod. Koliko je ovo! pitanje važno dovoljan je dokaz da' se celo popodne raspravljalo samo oi zapušačima.

Ne manje burne diskusije vođene su o tome, koji sve podaci moraju biti označeni na eltiketi zalepljenoj na posudi sa etarskim uljem. Po. predlogu. portugalske delegacije na etiketi treba da ima nekih desetak podataka: ime i adresa proizvođača (fabrikanta) ili izvoznika, trgovački naziv etarskog, ulja, bruto i neto težina, redni broj, deo, biljke koji je služio za dobi-

Tačka smrzavanja ili očvršćavanja

janje ulja, latinski naziv biljke, način dobijanja ulja, godina proizvodmje, procenat glavnog sastojka ulja ako od toga zavisi trgovačka vrednost ulja i datum punjenja posude. Posle višečasovne diskusije prvobitni predlog je u mmogome izmemjem. Zaključeno je da na etiketi moraju biti označeni pre svega sledeći podaci: a) ime i adresa proizvođača: ili izvoznika: b) trgovački naziv etarskog ulja i ako je moguće deo biljke iz koga je ulje proizvedeno; c) bruto, tara i neto, težina.

Na fakturi ili ugovoru moraju biti naznačeni sledeći podaci: a) latinski naziv biljke; b) način proizvodnje ulja: c) mesec i godina: proizvodnje i Cc) Dprocenat glavnog sastojka ako od ovog zavisi trgovačka vrednost etarskog ulja. -

Najživlja diskusija je vođena oko »vremena proizvodnje«. Francuska i neke druge delegacije zemalja koje su stari proizvođači i izvoznici etarskih ulja, suprostavile su se predlogu pretstavnika naše zemlje da se prvobitni portugalski predlog po kome je dovoljno kad na etiketi ima »godina. proizvodnje« izmeni i da se na etiketi označi »datum« ili bar »mesece i godina« proizvodnje. Ovo je učinjeno iz razloga: što nije svejedno da li je neko ulje dobijemo. iz sveže ili iz osušene aromatične biljke. Za tropske predele to nije važno (delegat Indije se sa mišljenjem pretstavnika naže zemlje složio), ali za predele sa umerenom klimom: to je vrlo važam faktor koga je potrebno. poznavati. Ako je na etiketi označena samo godina, kupac ne može znati naprimer da li je to nanimo: ulje iz Milly-la Foret u blizini Pariza dobijeno. u aprilu ili u toku zime, od suve ili ui leto od sveže droge.

| Uzimanje uzoraka za analizu takođe nailazi na manje ili veće teškoće, što. zavisi od prirode, broja i veličine posuda, fizičkog) stanja. ulja, prisustva vode, smole i druge nečistoće i t.d.

Posle kraće diskusije donesen je zaključak da je neophodno poiftrrebno homogenizira.ti svako etarsko, ulje pre uzimanja: uzoraka za amalizu, a isto tako i uzeto ulje u bočicama: neposredmo: pre analize. Takođe je donesen zajednički zaključak o homogenizaciji čvrstih i žitkih etarskih ulja, o kvalitetu materijala od kogs su izrađene sonde, špatule, pumpe, slavine, pipete, i drugi pribor potreban za uzimanje uzoraka etarskih ulja za analize. Postignuta je saglasnost o količinama i procentu uzimanja uzoraka etarskih ulja. za analizu, za velika i mala pakovanja, za skupa: i jevtina ulja i za podatke koji moraju biti označeni na etiketi svakos uzorka ulja namenjenog analizi.

Predložene metode raznih zemalja za određivanje specifične težine bile su predmet dugih diskusija. Najzad je primljeno određivanje pomoću piknometra. Oko četvrte decimale žučno se diskutovalo nekoliko časova. Najzad je primljena tačnost sa »garamtovanom trećom decimalom«; određivanje da se vrši na 20"C i da se primi korektura od 0,0008 za svaki stepen u granicama: između 15—%25"C.

Primljen je sa malim izmenama portugalski predlog za metodu određivanja indeksa, refrakcije etarskih ulja. Posle duže diskusije primljen je predlog pretstavnika Jugoslavije da se briše naziv fabrike koja proizvodi refraktometre i da se u zaključke unese »upotrebljava se klasičan i priznat refraktometar sa direktnim čitanjem! indeksa refrakcije od 1,300-1,700. Samo za izvesna etarska ulja može se tražiti i četvrta decimala, što će biti označeno kod dotičnog ulja, jer to ne može biti u opštem delu određivanja indeksa, re= frakcije. Garantovama treća decimala je dovoljna tačnost«.. |

Određivanje optičke rotacije primljeno je uglavnom onako kako je propisano po Međunarodnoj farmakopeji. E:

Pretstavnik Jugoslavije se i u, ovom, kao i Uu svim drugim pitanjima o donošenju zaključaka za, opšte metode ispitivanja etarskih. ulja zalagao za uvođenje metoda opisanih u Međunarodnoj farmakopeji i u svim spornim slučajevima se zalagao za komipromisna. rešenja i uvođenje tačnih ali prostih, jednostavnih, lako izvodljivih i jasnih metoda rada, koje će muoći biti sa uspehom primenjivane u SsVim zainteresovanim državama. Ova ideja vodilja osećala se u toku celog zasedanja i većina; delegacija su je prihvatile.