JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

- 61

Na kraju su doneseni zaključci o projektovanom portugalskom predlogu za standardizaciju etarskih ulja (Portugalija drži međunarodni sekretarijat za etarska ulja), na osnovu pismenih i usmenih' predloga raznih država i zaključaka raznih odbora i podkomisija. Pored službenih, pismenih. zaključaka koji će neosporno biti korisni za naše ustanove koje se bave bilo proizvodnjom i ispitivanjem: etarskih ulja, ili samo ispitivanjem, mnogo više je postignuto u neslužbenimi razgovorima, i ličnom kontaktu sa delegatima. pretstavnicims drugih zemalja. Tako je bilo moguće da se dobiju mnogi podaci o problematici etarskih ulja u raznim zemljama, kako o opštim organizaciskim tako i o specija!nim laboratoriskim. Usmeno je dogovoreno sa delegatima mekih zemalja da se što življe izmenjuju zajednička iskustva. Dobijeni su i neki radovi iz ove oblasti i obećanja da će ubuduće dostavljati svoje predloge ili gotove standarde, literaturu, kritike postojećih amalitičkih metoda, laboratoriskih radova: i dr. Dobiveni su izvesni podaci o proizvodnji etarskih ulja u drugim zemljama, osobito za vreme i posle Drugog svetskog rata. Koristeći geografski položaj ili neufralnost u ratu, neke zemlje su počele ne samo podmirivati domaće potrebe, nego i izvoziti izvesna etarska ulja koja su pre rata morala: uvoziti. Smatramo po-

frebnim podvući činjenicu da se u ličnom: kontaktu

sa stručnjacima često mogu saznati pojedine stvari kojih preko pisama ili u literaturi nema. Tako je, naprimer, pretsednik francuske delegacije, pritešnjen da stabilizuje tačnu definiciju etarskih ulja, pored ostalog, izjavio na plenumu: pred svim: delegatima, da je najbolja hrastova mahovina ona koja dolazi iz JUgoslavije. U

Kod nas je pitanje standardizacije etarskih ulja: u povoju. Proizvođači, razne ustanove, instituti i labo-

ratorije kod nas vrše razna istraživanja, ali jedni ne znaju za druge. Nema, evidencije, nema Rkoordinacije u radu i ne poklanja se dovoljno pažnje u svim nastojanjima da se rad u ovoj oblasti obavlja uz prisnu saradnju svih zainteresovanih. Većina radi iz samoinicijative ili zato što po službenoj dužnosti mora da vrši kontrolne analize etarskih. ulja. Nemajući unificiranih metoda za ove proizvode i ne znajući kojim se metodama. služi u inostranstvu, naši uvoznici često imaju neprijatnosti na međunarodnom tržištu i trpe ogromme materijalne štete.

Zbog toga bi bilo korisno naći mogućnost da se u što skorije vreme organizuje savetovanje stručnjaka po pitanju standardizacije domaćih etarskih ulja. Na njima treba da uzmu: učešća ne samo oni koji se bave proizvodnjom: etarskih ulja, nego i svi oni stručnjaci koji se bave naučnim istraživanjem: i kontrolom kvaliteta etarskih ulja.

Mi imamo vrlo mmogo potpuno neiskorišćenog aromatičnog bilja (razne Labiatae, Umbelliferae, Compositae, Rataceae, Coniferae....). A i ono bilje koje se koristi za preradu, u mmogim. slučajevima nije pravilno tretirano; zbog toga se ne dobijaju kvalitetna etarska ulja. Mnogi destilacioni aparati su toliko stari da pretstavljaju u najboljem slučaju samo muzejsku vrednost. Pored divljeg bilja kod nas se sve više počinje koristiti gajenje aromatičnog bilja za proizvodnju etarskih: ulja. .

Ti i mmogi drugi problemi nameću potrebu što skorijeg savetovanja u cilju proučavanja unapređenja proizvodnje i podizanja kvaliteta domaćih etarskih ulja i isto tako donošenja standarda za domaće proizvode, odnosno za domaća etarska ulja.

Prof. Dr. J. Tucakov

OBRAZLOŽENJE UZ PREDLOG STANDARDA ZA BOROVU REZANU GRAĐU

Bor zauzima značajno mesto među vrstama, drveća koje kod nas uspeva, a posebno među: četinarima, zbos koristi koje ovo drvo daje šumskoj privredi.

Dok je još Živo, stablo bora! daje smolu kao siro-

vinu za proizvodnju terpentina: i klofoniuma; pored toga, ova. vrsta: drveta široko se upotrebljava kao građa u mehaničkoj industriji, a u hemiskoj industriji koTisti se, takođe uspešno, zbog njegovih osobina, u prvom redu zbog sadržaja smole, zatim zbog strukture, boje i t.d. Nekad bogate sastojine borovih šuma u NR Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, sad su već veoma iscrpljene eksploatacijom, požarima i ratnim. pustošenjima. Usled toga. su ograničene etatne mogućnosti u borovini, pa ni u jednom pogonu nemamo više veliku proizvodnju ove vrste rezane građe. .

Prilikom izrade predloga stamdarda za, borovu rezanu gradu vođeno, je račuma: o. ograničenim količinama sirovine i težilo se zatim, da se raspoloživi borovi trupci iskoriste tako, kako, bi se dobio što bolji ekonomski efekat s obzirom na. kvalitet i dimenzije trupaca, kao i s obzirom na namenu. građe.

Predlog standarda predviđa dve glavne grupe Dproizvoda borove rezame građe i to:

a) normalnu rezamu građu i

b) specijalnu rezanu građu. | Normalna rezama građa. je ona, koja se redovno izrađuje, bez obzira da li za istu postoje narudžbe ili ne, pošto se predviđeni artikli stalno troše u stolariji i u građevinarstvu u uobičajenim kvalitetnim razredims i dimenzionalnoj podeli.

Upogledu stamdarda za normalnu rezanu građu bora bila je ideja vodilja, da, se proizvodnja! piljenica skoncentriše na što manji broj debljina, sa namerom da se u tim debljinama dobije veći izbor u kvalitetu radi zadovoljenja potreba pojedinih potrošača. Ovo se odnosi naročito na borovinu potrebnu za stolarske po-

slove, pa su tako za ovu namenu predviđena tri kvaliteta i to:

a) Čista/polučista, za najfinije stolarske radove u izradi nameštaja i dr., gde drvo ostaje U, svojoj prirodnoj boji i strukturi;

b) I. klasa, za srednje fine stolarske radove, gde se drvo delom: ostavlja: u prirodnoj boji, a delom oboji i.

c) II. klasa, za stolarske radove, gde se drvo, uglavnom, ne ostavlja u prirodnoj boji nego se oboji, ali se prethodno mora rendisati i obraditi u različitim profilima. Međutim, kako se u borovini dobija srazmerno mali procenat stolarske robe, važno je da proizvodnja bude vođena: tako, da se ostali kvaliteti i sortimenti u istim debljinama upotrebe za druge svrhe, gde se baš traži borovo drvo.

Kao osnovne debljine u rezanoj građi bora uzete su 25 i 50 mm. Piljenice u. ovim debljinama, a naročito u (debljini 50 mm, mogu se upotrebiti. uz povoljan ekonomski efekat i za druge svrhe, osim u stolariji. Osim pomenute! dve debljine, u predlog su uvrštene još i debljine 20, 40 i 75 mm, da! bi: se pružila mogućnost zadovoljenja potreba i u tim debljinama.

Ipak, treba imafi na umu, da se borova rezana građa u slabijim kvalitetima i dimenzijama može koristiti samo za istu, svrhu, za, koju. se koriste čamove piljenice istog: kvaliteta, s tom: razlikom, da je u tom slučaju korišćenje borove građe nepovoljnije nego čamovine, jer je bor teži za oko 20 % od čamovine, pa je usled toga: za toliko skuplji transport, teži rad i t.d.

Gredice | letve predviđene sui u. dimenzijama: (preseci) koje se dobiju pri preradi piljenica, predviđenih debljina ili u obradi bočnog materijala. Preseci gredica i letava uzeti su) s obzirom na najbolje iskorišćenje drveta. Upogledu kvaliteta gredica i letava vođeno ie računa o modeli neophodnoj za upotrebu ovih artikala u sfolariji i građevinarstvu.

U predlog standarda nije unet jedam artikal koji se ranije proizvodio, a fo su popruge za izradu parketa. Ovaj artikal je izostavljem u ovom predlogu iz razloga, što je proizvodnja borovine sada znatno manja