JUS standardizacija

82

2.1

2.2

2.3

24

ya

STANDARDIZACIJA

Ovaj standard treba da: se odnosi samo ma žicu za gasno zavarivanje i navarivanje čelika. Žice za gasmo varenje livenog gvožđa i obojemih: me-

_ tala treba obraditi u posebnim standardima. Sve

odredbe koje se odnose nai liveno gvožđe i na. obojeme metale ispuštaju se iz ovog stamdarda.

Iz standarda treba ispustiti odredbe o. načinu izrade žica. za gasmo varenje, koje su predlogom bile predviđene (tačka. 2 predloga).

Treba izostaviti odredbu o načinu obeležavanja bojom pojedinih: vrsta žica! za. varenje. Izbor bo ja prepušta se proizvođaču.

'Upogledu propisanih! mehamičikih osobina žica! za varenje usvojene su sledeće iZ u odnosu na predlog standarda:

kod kvaliteta Va 52 kut savijanja povećan je sa 65% na 90%.

Umesto kvaliteta Va 69 uvodi se kvaliteta Va 60 sa minimalnom čvrstoćom: 60 ikg/mm?.

Uvodi se novi kvalitet žice za navarivanje VAN 200 sa mialksimalmom:. tvrdoćom: 200 HB.

Kod kvaliteta žica za navarivanje VAN 300 odn VAN 400 uvode se za tvrdoću granice 250 do: 300 HB, odn. 340 do 400 EB.

25. Umesto postupka za ispitivanje kovnosti žica. za

2.6

5.1

2.20

3.3

3.4

3.5

3.6

zavarivanje, predviđemog: predlogom, usvaja sa postupalk propisam ıl nemačkom: standardu. DIM 1915 iz 1942 god., tačka. ITV C 2 a, dopunjeno skicom prema tehmičkim uslovima jugoslovenskih železnica.

Najmamja količina žica za varenje, za koju potrošač može zahtevati ispitivanje prilikom preuzimamja, smanjuje se sa 1000. kg, koliko je predviđeno! u predlogu, na 500 kg.

Sem pobrojanih važnijih: izmena, usvojem je još

izvestam: broj manje važnih: izmena i sugestija ·

u pogledu: stilizacije standarda.

'·pogledu predloga: standarda, JUS C.T3.001, koji sadrži definicije pojmova. i terminologiju za tebhmiku varenja usvojeni su sledećii zaključci: Standard treba da se odnosi samo na varenje me~

_ tala. U tom smislu treba. izmemifi. naziv standarda i tekst.

xsvojeni su novi termimi za veći broj pojmova

koji se odnose na tehniku varenja. Najvažniji od

tihi termina su sledeći:

Varenje, kao zbirmi naziv koji obuhvata i zavas

rivamje i navarivanje. U skladu s tim:

— varilac — umesto dosadašnjeg termina »zavarivač«, — varivost — umesto termina »zavarljivost«,

— var — kao zbirni pojam za stvrdnuti. materijat dobijen postupkom: varenja,

— Zavar — lkao termin. za var dobijen. zavarivanjem umesto dosadašnjeg termina: »šav«,

— navar — kao termim za var dobijem navariva·i njem.

— sva? kao termin za jedan elemenat vara, ume–sto dosađašnjeg: »gusenica« i sl. i

— zavareni spoj — kao termin za celinu: zavare-: nih: delova.

'wsvojena je nova, uprošćena, definicija za va*

renje i varivost, dok je za stepen varivosti)! usvo~

jena mešto uprošćena i duhu našeg jezika prila~

gođema stilizacija definicije, predložene od strana

Međumarodnog imstiituta za varenje (IIS), koja je

zasada uzeta i za bazu prvog nacrta odgovara-

juće ISO-preporuke (dokumenat 47 iz maja 1955

tehničkog komiteta ISO/TC 44).

Lista načina zavarivanja dopunjena je nekim

novim načinima, kojih nije bilo u predlogu.

'xUpotpumjena je tablica. elemenata vara kao i poj-

mova koji se odnose na greške vara.

Izvršemo je potpuno odvajanje podele zavarenih

spojeva od podele zavara: (dosada »šavova) koje

Je ul predlogu bilo izvršeno delimično. Povećan je

'broj kaiko prikazanih: spojeva tako i vrsta. zavara,

tako da su obuhvaćeni svi važniji oblici spojeva

i vrste zavara, Pri tome je izvršeno celishodno

3.7

4.01

4-02

4.03

4.04

4.05

4.06

4.07

· 4.08

4.09

4.10

411

4.13

5.01

spajanje prvobitnog predloga standarda sa mov vim predlogom koji je izradilo Društvo: za varilačku tehniku N.R. Slovenije. Uwusvojen. je niz uprošćenja, dopuma ili poboljšanja u izlaganju materije ovoga standarda, kao i zajednički srpsko-hrvatski termini za sve poj“ move tehmike varenja, obuhvaćene ovim stam> dardom. 'wUpogledu predloga Sidndardd o ispitivanju. kvaliteta zavarenih spojeva (JUS C.T3.051) usvojeni sui sledeći zaključci: Standard ireba da se odnosi samo na čelične spojeve. Postupak izrade zavarenih: uzoraka iz kojih se Težu probni štapovi treba upotpuniti odredbom da obe polovine uzorka pre zavarivanja treba da zaklapaju izvesni ugao koji će obezbediti da zavareni uzorak bude ravan. Dimenzije probnog štapa sa paralelnim bokovima za probu kidanjem treba izmeniti. Umesto dimen= zija iz predloga stamdarda, uzeti dimenzije, saB izuzetkom dužime paralelmog dela, prema nemačkom: stamdardu: DIN 50120 iz 1952 god. 'xrmmesto probnog štapa sa udubljenim bokovim= za probu kidanjem, koja je predviđena predlo= gom, uvesti probni štap sa izbušenim: rupama. prema švedskom standardu za ispitivanje eleKtroda. S tim: ui vezi menja se i predviđeni način izračumavanja rezultata kidanja tog probnog štapa. Za dužinu probnog, štapa. za. probu savijanjemi umesto obrasca u predlogu Tu==5a S<- 150 uvodi se obrazac T,=d— 8a — D — 20

gde znači:

d — prečnik trna oko koga se vrši savijanje,

a — debljinu probnog štapa,

D — prečnik oslonca na koji se probni štap

stavlja prilikom savijanja.

Utvrđuje se da širina probnog štapa bude 30 dc 35 mm. Menja se odmos između. čvrstoće osnovnog materijala probnog štapa i prečnika trma oko kog3s se vrši savijamje. 'xmesto da se prečnik trna 3a upotrebljava za materijal sa najmanjom čvrstoćom do 50 kg/mm?, upotrebljavaće se taj trn za materijal sa najmanjom: čvrstoćom: do zaključno 592 ks/mm?. Odredbu o dinamičkom. ispitivanju zavarenih spojeva treba izostaviti kao mepotrebnu dok ne budu izrađeni opšti standardi o dinamičkom: ispi. ftivanju čelika i ne budu. propisane vrednosti: koje treba da budu postigmute. Tačnije je precizirano šta freba da se utvrdi ispitivanjem makro- i mikrostrukture zavara. Dimenziie probnog štapa za kidanmje preklopnih i krstastih spojeva, predviđene u predlogu, treba koristiti prilikom: ispitivanja varilaca. Prilikom ispitivanja zavarenih Konstrukcija, dimenzije probnog štapa treba: prilagoditi stvarnim dimenzijama! konstrukcije. Nešto su izmenjene dimenzije probnos probu smicamjem. U odeljku o ispitivanju zavara tečnošću dodatna je odredba o ispitivanju zavara na nepropustnost. Ispitivanje zavara prosvetljavanjem rentgenskim zracima. sa direktnim posmatranjem. slike na fluorescirajućem. zaklonu, koje je predviđeno predlogom, izostavljeno je, pošto je kao standardni metod ispitivanja predviđeno fotografsko sni manje. Pored izloženih izmena j dopuma predložen ja niz manjih ispravaka u stilizaciji. Upogledu predloga standarda. o. ispitivanju stručne sposobnosti varilaca (JUS C.T3.061) usv ojeni su! sledeći zaključci: | Načelno treba razlikovati ispite varilaca za sasno od omih za elektrolučno varenje. To treba vršiti na taj način, što na teoriskom ispitu, iz programa koji obuhvaita celokupnu materiju va-

štapa za