JUS standardizacija

EO Ae o Paa ODSTO ae :E 7

_7. M. bp,_Z27O_

TRNDARDI/A(I}}

BILTEN SAVEZNE. KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

Godina 1955

Januar Broj 1

POVODOM PREDLOGA STANDARDA ZA LIVAČKI PESAK

Kod brzog razvoja naše jmdustrije livarstvo nije u punoj meri ispunilo svoju dužnost. Uzrok da nije ispunjem zadatak ni u kvalitetu, ni u Kkvanitetu, leži delimično u nepofpunoj opremi novih livnica, delimično je posledica nedovoljno iskorišćenih osnovnih sirovinskih: baza, u našem: slučaju livačkog peska.

Račumamo da svetski prosek otpatka u livnicama iznosi oko 6 do 77%. Kod nas se ovaj prosek kreće u granici od 8 do 10%. Više od polovice otpadaka ide na račum nepravilno pripremljenog i upotrebljenog materijala za kalupovanje.

Godišnja potrošnja livačkog peska iznosi kod mas oko 70.000 t.;, od čega otpada na: nalazišta Slovenije oko 50.000 +. Većina ovih nalazišta još nije potpuno ispitans, u prvom redu u pogledu utvrđivanja kvaliteta peska. Obično se kvalitet peska kontroliše samo povremeno, dok stalna kontrola u proizvodnji nije gotovo nigde uvedena.

U većini naših livnica, sa izuzetkom nekih najvećih, još uvek se radi po starom receptu, koji se oslanja samo na iskustvo i osećaj svakog pojedinca, pri čemu ne postoji inmdustrisko izrađeni postupak ispitivanja. niti Kontrola sirovina, što je izvor svakog napretka.

Rezerve livačkog peska u Jugoslaviji velike su. Samo u Sloveniji, tri najveća nalazišta ocenjena su na više stotina miliona toma. Osobine peska su raznovrsne i služe uspešno za livenje čelika, sivog i temperliva, kao i kovina. Po kvalitetu naši. pesci su. potpuno ekvivalemini sa imostranim, a pred Drugi svetski rat prodrli su i na inostrano tržište. Pa, i pored odličnih osobina i ogromnih rezervi, u mnogoj našoj livnici preovlađuje mišljenje da mi nemamo odgovarajućeg peska za, pojedine vrste liva i da naši pesci ne udoVOljavaju tehničkim uzancama. Uzroci ovakvog, mišljenja su sledeći:

1) nepoznavanje postupaka kontrole i ocene livačkog peska među proizvođačima i potrošačima;

2) nedovoljno poznavanje osobina naših peskova među proizvođačima, i potrošačima;

3) slabo istražena nalazišta;

4) nekontrolisana proizvodnja;

5) nedovoljno uređenje nalazišta.

Nedovoljno poznavanje osobina naših peskova i postupaka ispitivanja i ocema upućivalo nas je .da se saglasimo za jedinstvenu ocemu peska i za jedinstveni postupak ispitivanja, koji bi se najbolje približio. metodama koje se ubotrebljavaju u ostalom svetu.

Poznavajući jedinstvene metode kontrole sa mogućnošću, ocene peska i poznavajući upotrebljivost pojedinih vrsta peska, tek tada moći ćemo da kontrolišemo proizvođače livačkog peska i da im postavljamo svoje zahteve na osnovu preporuka i propisa standarda za ispitivanje livačkog peska.

Sa mogućnošću kontrole sirovinske baze sa strane svakoga pojedinca nesumnjivo bi se podigao također i kvalitet peska, jer bi proizvođač bio prisiljen da udovolji zahtevima. livnica. S druge strane svaki livac bi pri radu lako mogao da kontroliše pesak i da ga na Vreme regenerira ili. zameni, tako da ne bil bilo opasnosti da se procenat otpatka. poveća ma račun slabog livačkog peska. -· arez 92.

- Pri izboru ; propisa za, livački Besaje imali smo dve PRA DORtI) –

1) da za osnovu ispitivanja uzmemo američki sistem (po AFS),

2) da za osnovu ispitivanja uzmemo nemački sistem (po DIN).

Rešili smo da se oslonimo na nemačke standarde iz sledećih razloga:

1) jer naša preduzeća ispituju livačke peskove aparatima, koji su izrađeni po DIN normama (Georg Fischer); i

2) stara aparatura za ispitivanje može da se napravi i da posluži „za nove propise;

3) jer DIN propisi imaju decimalni metarski sistem, kojim se služi Evropa, dok američki AFS imaju colski sistem.

Razvoj ispitivanja, livačkog, peska,

Prva ispitivanja livačkog peska padaju: u 1904 godinu, kada je H. Ries objavio podatke o livačkim peskovima. Godine 1994 American Foundrymen's Association (APA, docnije AFS) izdao je propise za ispitivanje peskova. U Evropi je prvi R. Aulich predlagao postupak za ispitivanje livačkog peska, uzimajući za osnovu metrički sistem umesto colskog, koji su imali Amerikanci. Englezi su hteli da razviju svoj sopstveni sistem ispitivanja, ali su 1945 god. uveli američke norme, koje su uz razne modifikacije primili i Rusi, pri čemu su uzeli decimalne metarske jedinice.

Svi sistemi ispitivanja određuju zajednički:

1) količinu jspranih materija,

2) veličinu zrna, ~

3) propustljivost za gasove i |

4) pritisnu i smicajnu čvrstoću. i

Način klasifikacije peska po dobijenim karakteTistikama kao i jedinice bile su u pojedinim državama različte.

Metode ispitivanja, livačkog. peska

Metode ispitivanja livačkog peska razvili su prvo i u najvećoj meri u USA. Šesto izdanje normi »Poundry samd handbook« iz 19592 godine već pretstavlja opsežno delo, u kome nisu samo opisane metode ispitivanja livačkog peska obzirom na veličinu zrna, čvrTstoću, propustljivost, temperaturu sinterovanja itd., nego su takođe data i glavna nalazišta peska, postupci pri hemiskoj analizi peska, ispitivanje veziva za jezgra itd. Pobrojami su i opisani predlozi za standarde i ispitivanje livačkih smesa kod običnih i visokih temperatura.

Nemačke norme DIN 52401 iz god. 1947 propisuju postupak ispitivanja; pored toga, u tekstu je uključena klasifikacija peska pc količini ispranih materija i veličini zrna.

Ruske norme GOST 2138=46 dele klasifikaciju! peska po količini ispranih materija i veličini zrna peska. Pored toga propisuju sastav peska obzirom na raspodeljenost zrna i na količinu gline. GOST 2189-43 propisuje postupak pri ispitivanju peska.

a) Određivanje OOU O UCE __CO EO m a– terijia =