JUS standardizacija
7.
Kao isprane materije označujemo po DIN 52401, po AFS-u i GOST-u one frakcije, koje su manje od 20 mikrona. Te frakcije ne možemo da nazovemo glinom, jer im je u većini slučajeva. primešano do 20% sitne kvarcne prašine. Radi toga geolozi označuju. kao glinu one frakcije, koje su manje od 2 mikrona. Metoda određivanja ispramih materija, fij. gline i Kkvarenme prašine, koja je sitnija od 20u, po tim propisima pouzdana je i laka, uz odgovarajuću pažnju pri radu. ___Pomoću Stokes-ova izraza lako utvrdimo u kojem vre-
'menu će se nataložiti delići, koji su veći”od 20.
'uU predloženom predlogu standarda delići, koji su veći od 20u, talože se iz visine 125 mm. u vremenu od 1 do 8 min. Sa nategom odlije se mutna voda, tj. oma voda čiji su despergirani delići manji od 20u..Po trećem i po ostalim mešanjima dovoljno je i kraće vreme taloženja, jer je voda čišća i padanje brže. Kod toga mora da se uzme mu obzir temperatura vode, koja takođe upliviše na brzinu taloženja.
b) Ocena peska po količini materija.
Isprane materije određujemo analizom ispiranja. Isprane materije nazivaju neki i glinom. U našem predlogu izraz glina izbegavamo, jer se u frakcijama, koje su manje od 20u, nalazi takođe i kvarcni pesak.
Po količini ispranih maferija u našem predlogu pesak delimo u četiri grupe. Nemačke norme DIN 52401 iz 1947 god. poznaju tri grupe, a GOST 2138–46 pet grupa. Mi smo se pri izboru oslonili na DIN, a uveli smo novu grupu za kvarcne bezglinaste peske, koji imaju od 0 do 2% ispranih materija, a koije uipotrebljavamo. za izradu: jezgri, kao i za. sintetičke smese. c) Izvršenje analize sejanja.
Američki APS predviđa: za sejanje seriju, sastavljenu od 14 sita, stare nemačke norme 4, odnosno: 7 sita, ruske 11 sita, stare engleske 192 sita. U 1945 god. Englezi su preuzeli američki sistem prosejavanmja, dok se novi nemački predlog normi iz avgusta 1953 god. približava američkom načinu rada. Na taj način pojednostavljeno je upoređenje rezultata. Nova nemačka serija ima 11 sita.
U našem predlogu oslonili smo se na novi nemački predlog normi, jer su i dosadđa gotovo sva naša preduzeća bez iznimke upotrebljavala sita po DIN normama, tako da bi nadopuma sita, koja manjkaju, bila veoma jednostavna. Uporedmi pregled sita donosimo: u sledećoj tabeli:
ispranih
AFS GOST DIN stari DIN novi JUS Otvori sita u mm
4,160 = = = = 8,827 3,336 = 3,00 8,00 2,362 = = = = 1,651 1,680 (1,5) 15 1,5 1,167 _ (1,0) 1,0 1,0 0,834 0,840 = = 0,589 0,590 (0,6) 0.6 0,6 0,414 0,420 i 0,4 0,4 0,295 0,297 0,3 0,3 0,8 0,208 0,210. 0,2 0.2 0,2 0,147 0,149 < 0,15 0,15 0,104 0,105 0,1 0,10 0,10 0,074 0,074 = 0,075 ~ 0,075 0,058 0,058 0,06 0,06 0,06
Iz gornje tabele vidno je da bi stari DIN trebalo nadopuniti sa 4 sita i to sa sitom od 0,075 mm, 0,05 mm, 0,4 mm i 3,0 mm. Onda bi bilo moguće da se medusobno upoređuju analize sejanja, izvršene sa sitima po američkim, ruskim, nemačkim i novim predloženim jugoslovenskim standardima.
d) Ocena mpelsika obzirom na sejanja.
Za ocenu zrnovitosti peska prema predlogu standarda upotrebljavamo:
amaliizu
1) slikovito prikazivanje sa stubovima, jer je isto razvidno i praktičaru najbolje razumljivo;
'Probno USA
STANDARDIZACIJA
2) srednju veličinu zrna i stepen ravnomernosti, sa kojim brojčano označimo raspodelu zrna na pojedinim sitima i odredimo veličinu zrna koje preovlađuje; 3) broj finoće zrna, kojim se označuje finoća, odnosno krupnoća ispitivanog peska;
4) ocenu peska obzirom na ostatak ma pojedinim sitima. Prema ostatku na sitima livački pesak delimo u četiri grupe, koje su livcu jasne i tesno povezane sa izrazima kojim se služi u praktičnom. radu (jako krupnozrnast, krupnozrnast, srednjezrnast i finozrnast pesak).
Vrednosti koje se dobiju kod određivanja prosečne veličine zrna, stepena ravnomernosti i broja finoće peska služe za lakše i tačnije međusobno UDpOređenje pojedinih vrsta peska. Međutim, te brojčane oznake nisu za praksu najpodesnije i ne daju livcu konkretniju i razumljiviju prestavu pri radu, ali za znanstveni rad ome su nezamemljive.
e) Priprema uzorka za ispitiv anje.
Ogledna tela, koja se upotrebljavaju u Evropi i Americi, samo se malo međusobno razlikuju. Dimen= zije pojedinih tela u pojedinim državama su sledeće:
Nemačka Švedska SSSR Jugoslavija telo mm mm mm mm mm
Prečnik 5C;8+0,025 50 50+0,05 50—0,2 50
visina 50,8+0,79 50+0,8 50+1,25 5070,8 50—0,8
Uzorak zbijemo u uređaju za nabijanje, kod kojeg teg pada sa visine 50 mm. Teg kojim: se pesak nabija težak je: :
u USA 14 + 0,05 1 b. (= 6850,8 sg) u Nemačkolij . 6666 g u Švedskoj 6670 g u SSSR 68350 g u Jugoslaviji 6666 g
Teg od 6666 g upotrebljava se u. Evropi s razloga, da bi telo kod 3 udarca tegom, Koji padme iz visine 50 mm, izmosilo: 3 X 6666 X 0,05 =>1 kgm. Kod izbora propisa za normiranje uređaja za zbijanje, odlučili smo se za teg koji se upotrebljava u Evropi, radi lakšes upoređenja. rezultata. Osim toga, kod nas već upotrebljavaju aparate firme Georg: Fischer, čiji je teg težak 6666 \ig. |
Jedinica za mpritisnu i smicajnu čvrstoću u USA je l1b/sa inch! (tj. 0,7 g/mm?), u Nemačkoj g/cm?, u Švediskoj: g/mm”, SSSR kg/cm?; Jugoslaviji g/cm. Izbor jedinice »s/cm?P« za naš standard imao je uzrok u vrsti uređaja Koji se kod nas upotrebljavaju i koji imaju svoje merne skale u g/cm?.
f);. Ocene peska, obzirem ma osobine.
njegove
Ocenu peska po njegovim osobinama predlažemo radi toga, da bi rezultate ispitivanja što bolje približili radmiku, da bi on: mogao da. ih oceni i da ih pri radu praktično koristi. Sa čisto brojčanom. ocenom .0sObina peska mnogima ne bi osobine tih kvaliteta peska bile shvatljive i pristupne, kao u slučaju kad te OSObine opišemo. Alko pesak ocenimo kao krupan „srednje mastan, koji ima dobru propustljivost za gasove i odličnu čvrstoću, osobine peska biće svakomie jasne. Sa uvođenjem. ocena biće | laiku poznat kvalitet materijala, a ocena razumljiva.
Pesak smo ocenili u pogledu većine njegovih karakterističnih osobina, koje su za praksu važne. Predložene su ocene za količinu ispranihi materija, veličinu zrna peska, propustljivost za gasove, pritisnu i Smlcajnu čvrstoću, temperaturu sinterovanja i hemiski sastav peska.
Za ocenu ikoličine ispranih materija imamo 4 grupe (čist kvarcni pesak, mršavi, srednje mastan i mastan), dok ruski propisi imaju 5 grupa, a nemački 3.