JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Za razliku od nemačkih propisa mi smo uveli ocenu »čist kvarcni pesak« (ispod 27 ispranih: materija), da bi što bolje ograničili procenat glina u pesku, koji će služiti kao sirovina za, jezgre. i

Po veličini zrna u pesku, pesak razdelimo u 4 grupe. Za ocenu zrnovitosti ruske norme imaju 8 grupa, a nemačke 3. Naše ocene zrnovitosti jednake su nemačkim (finozrnasti, srednjezrnasti i krupmnozrnasti pesak), a uveli smo samo novi razred za jako krupnozrnasti pesak, da bi smo sč što bolje približili uslovima rada u našim livnicama, gde se upotrebljava takođe i pesak, koji ima visoki procenat zrna, koja su veća od 0,6 mm. Za Dpropustljivost, pritisnu i smicajnu čvrstoću, temperaturu sinterovanja i za hemiski sastav upotrebljavamo ocene: srednje dobar, dobar, vrlo

3

dobar i odličan, tako da je livcu ocena jasnija. i razumljivija, nego kad bi za nju upotrebljavao vrednost dobivenu merenjem. Pri tome je uzeto da pesak, koji je ocenjen Mao dobar, potpuno udovoljava poftrebama proizvodnje kod seriske proizvodnje. Pesak, označen kao vrlo dobar i odličan, upotrebljava se za

. specijalan rad.

Donošenjem: naših standarda za ispitivanje livačkog peska daće se osnove za jednoobrazno :spitivanje i ocenu livačkih peskova, što će doprimeti lakšem i boljem radu. Uvođenjem jednoobraznog, sistema ispiTivanja livačkog peska u Evropi, koji se veoma Dpribližuje američkom načinu ispitivanja, biće omogućeno da se izraze i upoređuju rezultati ispitivanja, iskazani u dekadnim i colskim jedinicama.

Ing. Pelhan Ciril

OBNOVA |UGOSLOVENSKIH STANDARDA :

Mimpv predviđanja Savezme komisije za standardizaciju, pojedini jugoslovenski standardi rasprodafi sm u celosti. Usled toga pgjedini poručioci nisu mogli da dobijt te standarde, odnosno, nisu mogli da. prime komplete pojedinih grupa stamdarda.

Ceneći ovu teškipću, Savezna komisija. za standardizaciju preduzela je hitne mere da, svi nedostajući standardi budu gbnovljeni, što će biti učinjeno do konca marta 1955 godine. Jednovremeno, Savezna komisija za standardizaciju je izdala nalog Izdavačkom preduzeću »Naučna knjiga« da naknadno realizuje sve zaostatke u Dorudžpbinama, proistekle usled nedostatka pojedinih standarda.

DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovemskih standarda, objavljeni u ovom broju biltena »Standardizacija«, stavljeni su na ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja najpovoljnijih rešenja 7 usvajanja opravdanih primedaba.

Svaki pojedini imteresemt (organizacija, ustamova, preduzeće i stručnjak) ima, na ovaj načim mogućnost, da aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovenskih standarda stavljanjem svojih primedaba, prigovora, saveta i sl.

Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog, odugovlačenja, neophodnb je da svaki interesemt dostavi svoje primedbe, mišljenja. i sl. u roku koji je naznačen u začelju svakog: pojedinog pred-

loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za, standardizaciju neće moći da uzme wu obzir i neće ih smatrati obaveznim. | Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba slati na adresu: Savezna komisija za standardizaciju -—q Beograd, Admirala Geprata br. 16, — pošt. fah 933. Wwkoliko wu pojedinim bitojevima. biltena, »Standardizacija« buđu gbjavljene samo anoftacije pojedinih predloga standarda, što se čini kad je u pitanju samo mali broj interesenata, u tom. slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga koji ih interesuje.