JUS standardizacija

164

OBRAZLOŽENJE PREDLOGA PRIVREMENOG JU GOSLOVENSKOG STANDARDA

„JEDINSTVENI MODULARNI SISTEM U ZGRADARSTVU”

Ustanovljeno je da se: — mpojedmostavljenje projektovanja, — pojednostavljenje i poboljšanje izvođenja,

— ubrzanje procesa industrijalizacije' u zgradarstvu, smanj enje troškova proj jektovamija) i izVOđenja, i

razmema materijala i elemenata za izgradnju između pojedinih zemalja može postići jedimo uvođenjem. modularne Wkoordimacije na osnovu jedne stale i definitivne merne iedinice nazvane »modul«. Propisivamje zakonske veličine modula, kojoj sistematski treba podvrgnuti mere svih sastavnih delova zerade kroz proces imdustriske prefabrikacije, pretstavlja ozbiliam i odgovoram poduhvat. iz razloga što će tada neminovno svi ostali standardi! biti zasnovani ma ključnom standardu o veličini modula koji im, sasvim razumljivo, mora logično prethoditi.

Uzimajući u obzir da se naša građevinska imdustriia malazi tek wu svojoj počekmnoi razvojmoj fazi, problem, modularme koordinacije mera: mo-

ćiće se sprovesti svalalko sa. manje onih teškoća·

sa kojima su se sukobljavale zemlje sa jako razvijenim imdustriskim motemcijalom i sa Visolo razvijenom. standardizacijom.

Prve su bile SAD, koje su na osnovu predloga A. Bemis-a, usvojile i ozvamičile modul- od 4”—I 10,16 cm, šfoi ie navelo skoro sve zemlje

sa metarskim sistemom mera da kratkim DO-.

stupkom usvoje modul od 10 cm ti. deseti deo metra. što ie očevidnol majlogičnije rešemie jer se zadržavaju, odnosno, ne remefe odlike i preimnućčstva decimalne podele. Konačno je, na III komgresu Međunarodne unije arhitekata (ImteTnational Uniom of Architects), koji je održam septembra 1953 godine ı Lissabom-u, dometa

jedmoglasna preporuka pretstavnika 37 en alja (uključujući SAD i SSSR) o veličini modula od 10 cm, odmosno 4”. Ali je na ovom komgresu ipak podvučeno da razlika od 1,6 mm između jedmog i drugog muodula mpretstavlija »stalno Tastuću prepreku u razmeni informacija i građevinskih produkata«. Donefa je dalja preporuka da se UTA obrati UNESCO-u| kako bi se već jednom započele studije u, pravcu donošenja međunarodme konvemcije o izravnjanju po-= menuta dva modula: 10. cm = 4”. | Jedina zemlja koja nije usvojila decimetar kao modul jeste Nemačka. (koliko Zapadna: toliko i Istočna). Usvojen je, naime, po predlogu prof. E. Neuferta modul od 12,5 om! tj· osmi deo metra.

S obzirom ma izneto, i alo pomislimo ma izvOZ standardizovanih elemenata zgrade (a na to moramo misliti), neminovno se nameće ona veličima modula, koja ie u međunarodnom. poslo-

vanju priznata od velike većine zemalja i koja, ·

ikako je već rečemo, iznosi 1 decimetar.

U pogledu razrade i praktične primene modnilarnmog sistema ma osnovu mođula od: 1 dm., majviše ie do damas urađeno u Švedskoj. Publika– cija L. Bergall-a i Bi. Dahlberg-a: »Byggstandardiserincens MODULUTRENDNING« (Izveštai o modularnoj koordinaciji) pretstavlia dragocem doprinos ovom foliko važnom. problemu, koga rešava na jedam relativno lak i pristupačam mačin, vodeći pri tome maročito računa O uključivanju još postoiećih nemodularnih elemenafa zgrade u propisani modularni sistem. Posle svestranopz proučavamja raspoložive imostrane dokumentacije, koia se odmosi na modu

- larmu koordinaciju ı zgradarstvu. SKS pred-

laže tekst privremenog standarda o jedimstvenom modularmom sistemu u zgpradarstvu (veličinu modula u primcipu tolerancije), obiaVljenog u ovom broju biltena »Standardizacija«·

|DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovenskih, stamdarda, objavljeni, 1 ovom broju biltena, »Standardizacija«, stavljeni su mi ovaj način ma: javnm diskusiju wu cilju iznalaželja, najpovoljnijih rešenja š usvajanja opravdanih! primedaba.

Svaki pojedini interesemt (orgamizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima na ovaj načim mogućnosti da aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovenskih stamdarda stavljamjemi, svojih primedaba, prig0Vvora, saveta i sl.

Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugovlačenmja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe , mišljenja i sl. u roku kyji je naznačen u začelju. svakog pojedinog, pred-

loga. Primedbe koje prispeju po istekm toga roka, Savezna komisija za standardizaciju neće moći da uzme n obzir i neće ih smatrati obaveznim.

Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. ireba, slati na adresu: Saveza komisija. za standardizaciju, Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah. 933.

Ukoliko u pojedinim brojevima biltena »Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga standarda, što se čini kad je u pitanju samo manji broj interesenata, u. tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga koji ih imteresuje,

STANDARDIZACIJA

O L—– pt aeeriee

{ |

}