JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

E KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU

BILTEN SAVEZN

OSNOVNI PREDLOG JUGOSLOVENSKOG STANDARDA.

BEOGRAD MAJ-1956 STRANA 197—290

ZA JAKA ALKOHOLNA PICA

Naša prirodma i veštačka) jaka alkoholna pića proizvode se i nalaze u prometu bez ikakvih. ograničenja. Doduše, sanitarna Kontrola obuhvata samo po ljudsko zdravlje štete sastojke u alkoholnim pićima. Prema tome, i na alkoholna pića primenjuju. se kontrolne mere koje su predviđene za: životne mamirnice i druge predmete široke potrošnje. Međutim, za. izvTšenje ovog zadala ne postoje specijalni naši zakonski Topisi, već se konfrola provodi na osnovu: stranih. proi standarda. Dakle, iz ovoga je jasno, da se priom proizvodmje i prometa alkoholnih. pića, javljaju zne nezgode, kako na domaćem, tako još više ma nom {ržištu, pa smo radi omogućavanja plasmana h alkoholnih pića prinuđeni da prihvatamo uslove

proizvode plasiramo na razna. strana tržišta, usledi toga često dolazi do razmih nezgoda, jer skoro svaka zemlja raspolaže sopstvenim stamdardima koji u. većini ne cdgovaraju našim mogućnostima, što na raju. šteti našoj privredi.

Zato je značaj standarda, odnosno tehničkih. propisa po izvoz dziskivao potrebu. da predložene metode u standardima za jaka alkoholna pića bude prilagodene metodama koje se za jaka alkoholna pića primenjuju u većini drugih zemalja, a prvenstveno u onim U kojima. ovakvi proizvodi nalaze prođu.

Izbor metoda u našem slučaju zadavao je dosta teškoća. Trebalo je naći savremenu precizni metodiku, koja se već uveliko razrađena nalazi u primeni, ali je istu frebalo prilagoditi našim mogućnostima i ulkoliko je moguće više približiti se metodici usvojenoj u zemljama u koje izvozimo ove maše proizvode. Pri izboru. pojedinih metoda za analizu uzeto je u obzir da se metode date u švajcarskom mpriručniku: (IV izdanje), kao arbitražne, uveliko koriste. To je jedan od razloga da smo veliki deo navedenih. standarda iz raznih propisa umeli u ovaj standard kao takve, ili smo ih prilagodili opremi naših, laboratorija. Takođe, pored ovih, prihvatili smo i pogodne metode iz drugih standardizovanih: propisa. No, na kraju valja istaći da smo Umosili j one metode, koje smo tokom dugog, laboratoriskog rada proverili kao pouzdane i oprobane.

Kao prvo, pri analizi dolazi određivanje specifične iežine. Određivanje specifične težine preko: koje se dolazi do sadržaja alkohola u alkoholnom: piću, može se odrediti na više načina. Međutim, u predlogu standardđda data je piknometarska metoda. Ova. metoda ima predmostb nad ostalim w tome što je lako izvodljiva, Što svaka laboratorija bezuslovno mira raspolagati piknometrom, zatim što se brzo dovodi na određenu temperaturu pri kojoj se meri i, najzad, što daje tačne rezultate sa 4 decimale. U cilju mpostizavamja najveće moguće preciznosti dat je i način za izračumavanje korekture.

Određivanje fitrirljive Miseline (ukupne kiseline). Kod mmogih alkoholnih pića, u pogledu ocenjivanja kvaliteta, značajno mesto zauzima i sadržaj kiseline. U piću se nalaze isparljive i neisparljive kiseline, koje se mogu titrovanjem: odrediti kao ukupne ili pojedinačne, Što zavisi od vrste proizvoda. IL ovde je dat uobičajeni volumeftriski načim ic acido-alkalimetrije.

Alkoholnim pićima estri daju specifičnu arommm, kojima se odlikuju pojedina alkoholna pića. Jer, nije dovoljam procemat alkohola ili dopušteni sadržaj idiselina, već se kvalitet ceni i ma osnovu! mirisa i ukusa,

e nam nameću strami kupci. S obzirom da pomenute .

koji potiču najvećim delom ili, uglavnom, od estara. A. određivanje estara u alkoholnim: pićima vrši se ma pogodan način, tj. osapunjavanjem estara u destilatu. Razumljivo je, da ovde dolaze u obzir samo isparljivi estri, jer, ustvari, oni daju tzv. buke alkoholnom: piću.

Viši alkoholi, kao sporedni proizvodi, dolaze Drilikom vrenja sirovina, koje se koriste za proizvodnju 'alkohola i alkoholnih pića. Poznato je da su viši alkoholi nepoželjni iz dva razloga: prvo toksičnost alkohola ide sa. povećanjem broja ugljenikovih atoma u molekuli (otstupanje metilalkohol), a drugo, negativno utiču ma finalni proizvod svojim osobinama, mirisom i ukusom. Za određivanje viših alkohola data je metoda koja se osniva na kalorimetriji prema Komarow=skom, odmosno midifikovanoj metodi! po Fellembergu. Primena ove metode sastoji se u upotrebi uobičajenih reaktiva sa salicilaldehidom i za upoređenje su meophodni standardmi rastvori: viših alkohola.

Aldehidi, slično kao i estri, pokazuju svoju aromu, zato je i poželjno njihovo prisustvo u alkoholnim pićima. Određivanje aldehida vrši se kalorimetriskom metodom sa upotrebom Schiff-ovog reagensa obezbeđenog fuksin-bisulfitom. Ovo je kolorimetriska. metoda, vrlo podesna i dovoljno precizna. U ovom slučaju reakcija se osniva na stvaranju kondemzacionih pro-

izvoda fulsin-bisulfita sa acetaldehidom, koji se na

lazi kao isparljiv u destilatu upotrebljenom za njegovo odiređivanje.

Metilalkohol se nalazi u alkoholnim pićima i potiče od razrađene pektine. Poznato je da muetilalkohol deluje jako toksično, pa je rađi toga njegovo prisustvo nepoželjno u većim. količinama. Zato su ga pojedime zemilje u svojim zakonskim propisima i standardima ograničile na mimimalam· sadržaj. Tako valja istaći da se mjegov sadržaj u pojedinim alkoholnim: pićima kreće u datim granicama, što zavisi od vrste sirovine upotrebljene za njegovu proizvodnju. Ali, uglavnom, sve se zemlje pridržavaju da se sadržaj muitilalkohola preračunava na 1 litar apsolutnog alkohola.

Određivanje metilalkohola vrši se uobičajenom kolorimetriskom metodom, sa upotrebom fulsinbisulfita. Princip metode osniva se ma oksidaciji metilalkohola i njegovom prevođenju u formalin, koji sa: reakitivom daje boju. Za primenu ove metode potreban je čist metilalkohol radi standarda za poređenje.

Furfurol se nalazi u rakijama kao raspadajni proizvod raznih šećera. Njegovo prisustvo u piću nema neki specijalni značaj. Određivanje furfurola vrši se kolorimetriski, sa upotrebom anilina. IT u ovom slučaju, kao što je to kod mutilalkohola, rezultat se pre= računava na 1 litar apsolutnog alkohola.

Cijanovodonična kiselina se malazi majviše ili, uglavnom, u koštičavom voću iz koga prelazi u alkoholno piće. (U jezgri voća nalazi se glikožid benzalcijanhidrin, koji se pri delovanju fermenta amigdalima razlaže na benzaldehid i cijanovodđoničnmi kiselinu. Ovo pokazuje prijatan miris na gorak badem, ali u većim količinama može da deluje toksično. Ovo je razlog radi koga je potrebno da, se vrši određivanje. Cijanovodonična kiselima nalazi se u dva oblika: slobodna i vezana. Metoda za određivanje (dokazivanje) ove ikiseline osniva se na upotrebi gvajakove smole, odnosno alkoholnog rastvora: te smole, koja daje plavu boju