JUS standardizacija
200
kao rezultat reakcije. Određivanje cijanovodonične 'kiseline vrši se argentometriski, na sličan načim: kao što se vrši određivanje hlor-jona prema Volhard-ovoj metodi. Primenom pomenute metode omogućeno je istoOvremeno i dokazivanje prisustva bakra, tako da do-
kazivahje cijanovodonične kiseline, odnosno njeno pri-
sustvo, ide uporedo sa dokazivanjem: bakrs.
Bakar je jedam od poznatih toksičnih metala koji može da se nalazi u alkoholnomi piću. Uglavriom, vrlo mala Kkoličima dolazi kao prirodam baikar, koji bi čak bio poželjan isao oligoelement, ali se ovaj metal nalazi
i u većim količinama, koje potiču bilo od insekticida-
sredstava za prskanje voća ili od bakarnog kazama. Određivanje bakra vrši se kolorimetriskomi metodom sa upotrebom karbomatnog rastvora. Za njegovo određivanje potreban je pomenuti reagens i običam Kkalorimieta?*. ı
Određivanje benzaldehida se osniva na reakciji sa upotrebom reagensa femilhidrazinh"'orhidrata i stvaranju jedimjenja, koje se graivimeftriski određuje, pa na kraju preračunava kao benzaldehid.
Vamilin je jedam od sastojaka koji daiju privlačnu aromiu i» miris piću. On se u proizvodima nalazi kao prirodan ili se mekim pićima dodaje veštački. Doka= zivanje vanilima vrši se premisa Deninges-ovoj, metodi, a određivanje se vrši kolorimetriski.
\Veštačke boje u alkoholnim. pićima malaze se kao
dodate mu cilju da proizvodu dadu ili poboljšaju. nje ·
gov izgled. Od boja koje se koriste za bojenje alkoholnih pića u wbzir dolaze prirodme i veštačke. Kod prirodmih boja za bojenje mne obraća se tako velika pažnja. Važno je dokazati njihovo poreklo. Međutim, kod upotrebe sintetskih organskih boja potrebno je da se ove identifikuju radi provere, da li su dozvoljene za upotrebu pri bojenju životnih namirnica i alkoholmih: pića. Simtetske boje ne samo radi svoje toksičnosti, već i radi karcinogenosti\ pretstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje pa je zato njihov broj ograničen. Zato su pojedine zemlje svele upotrebu ovih: boja na što manji broj. Određivanje simtetskih boja u piću vrši se na uobičajeni načim sa bojenjem vume, ili, kao Što je to propisamo u švajcarskom. mpriručniku, kod boja za bojenje životnih namirnica. Prema izložemom, dOvoljno je samo identifikovati boje, da bi se zatim na-
ŽŽ
STAN DARDI ZAGCIJA
šlo u listi boja i doneo zalklijučak o njihovoj upotrebljivosti. Oi
Ljute biljne supstance dodaju se alkoholnim pićima wu cilju da im se da prividna ljutima, kao da potiču od velikog: procemta alkohola. Ovde u obzir dolazi pored ostalih i paprika i slične supstance. Radi ovog data je i metoda za određivanje stramih ljuitin primesa, koje mogu da se malaze u piću! samo kao falsifikat.
Pepeo pretstavlja neorganski deo sastojaka altonolmih pića. Njegovo određivanje vrši se uobičajenim načinom sagorevanja i merenja.
Šećer se malazi kao prirodan sastojak iı malim: ikoličinama, zaostao od sirovime ili od dodatog šećera pojedinim alkoholnim pićima, u slučajevima igde je 19 standardom predviđemo. Određivanje ulupnog šećera vrši se Bertrand-ovom: metodom. a rezultat preračunava na ulrupan kao invertni šećer.
Teški metali i njihove soli nalaze se najvećim: delom kao primese, bilo od insekticida upotrebljenih. pr!
prskanju voća, dobivenih tehnološkim procesom, ili od
amiballaže.
Najpoznatiji metal je gvožđe, koje, ako se nalazi u većem: sadržaju, daje piću ulkus metala. Tigkazivanje i određivamje gvožđa vrši se prema uobičajenim: mietodama analitičke hemije. -
Olovo se u retkim slučajevima nalazi u alikoholnim pićima. Ono može da potiče kao i ranije pomiemuti metali od insekticida ili raznih drugih: izvora. Dakle, ono dolazi kao primesa, koja se ne sme malaziti U: Većim količinama od onih: koje su određene. Olovo pripada grupi toksičnih metala, pa je zafo skoro u sVaRom prehramibenom: proizvodu i drugim: artiklima široke potrošnje predviđen minimalni, sadržaj. Određivanje mrninimialmih količina. olova ne može se Vršiti uobičajenim metodama, već drugim osetljivijim, kao što je to ditizenska metoda. Ova metoda je praktična, dovolino precizna, ali zahteva najčistije reagense i precizmost u radu.
Na završetku možemo istaći, da smo u ovom izlaganju obuhvatili slavne odlike predloga standarda Za
alkoholna pića i da smo prikazali osnovnu metodiku
amalize Koju predlog standarda obuhvata.
Đr. A. Janković TImg. Z. Dabić
DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA
Predlozi jugoslovenskih standarda, objavljeni u ovom broju biltena »Standardizacija«, stavljeni su u? ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja najpovoljnijih rešenja i: usvajamja, opravdanih primedaby.
Svaki pojedini interesent (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima na ovaj način mogućnost da aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovenskih standarda stavljanjem svojih primedaba, prig0vora, saveta i sl.
Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugovlačenja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe , mišljenja i sl. u roku koji je naznačen u začelju svakog pojedinog pred-
loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Sa-
vezna komisija, za standardizaciju neće moći da. uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim.
Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba. slati na adresu: Savezna komisija. za standardizaciju Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah 933.
Ukoliko u pojedinim brojevima biltena »Stan dardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga standarda, što se čini kad je u pitanju samo manji broj interesenata, lu tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga koj! ih interesuje.